Server: Mogući su neki dogovori o Trepči i Gazivodama 1Foto: Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

Nije realno očekivati da će 4. septembra u Beloj kući biti potpisan neki sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Dve strane i dalje imaju suprotna gledišta – za Albance na Kosovu to bi značilo da Srbija prizna Kosovo, na šta srpski zvaničnici nikako ne pristaju, kažu za Danas izvori iz diplomatskih krugova i stručnjaci za Zapadni Balkan, komentarišući predstojeći sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija.

Naši sagovornici ističu da aktuelna američka administracija smatra da je važno unaprediti ekonomsku saradnju dveju strana „dok se čeka na postizanje sveobuhvatnog dogovora“, pa će zato ekonomija i biti glavna tema „na stolu“.

Diplomate ukazuju da se ovog leta činilo da Evropska unija ponovo preuzima primat u pregovorima o Kosovu, ali se SAD organizovanjem sastanka u Vašingtonu „vraćaju u igru“.

„Uverenost EU da ima glavnu ulogu u sporu Srbija-Kosovo sledi dobro poznatu shemu intervencija po kojoj Evropljani tvrde da imaju rešenje za neki problem, insistiraju da se Amerikanci ne mešaju, a zatim kada oni ne postignu rešenje bude neophodno da se Amerika ponovo uključi“, naglašavaju izvori Danasa.

Danijel Server, profesor vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins, ukazuje za Danas da „nije sasvim siguran“ da li će biti nešto potpisano na sastanku u Vašingtonu, ali ne isključuje mogućnost da budu postignuti „neki sporazumi u ekonomskom domenu, uključujući onaj o Trepči i Gazivodama“.

– Takođe, moguć je dogovor o specijalnim ekonomskim zonama duž granice između Kosova i Srbije. Sumnjam da će biti sporazuma o većim političkim pitanjima koja se odnose na normalizaciju odnosa, jer se stiče utisak da Beograd nije voljan da prizna Kosovo kao nezavisno i suvereno, a Priština ne može da prihvati ništa manje od toga. Premijer Hoti ima malu većinu u parlamentu i ne želi da rizikuje prevremene izbore, na kojima bi gotovo sigurno ubedljivo pobedio bivši premijer Kurti, smatra Server.

Upitan da li očekuje nekakav dogovor Beograda i Prištine u Beloj kući, Špetim Gaši, potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje, kaže za Danas da „i dalje nije jasno ali da se stiče utisak“ da će učesnici sastanka „pretvoriti u sporazume tri pisma o namerama – o vazdušnoj liniji, auto-putu i železnici, koja su srpski i kosovski predstavnici potpisali pre osam meseci“.

– Ukoliko oni pronađu novac za ove projekte ili za neke druge sporazume koje će možda potpisati, biće to važni koraci u pravcu normalizacije, ali ako ovi sporazumi ostanu samo „na papiru“, neće biti relevantni, konstatuje Gaši.

Podsetimo, pod okriljem Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog o Kosovu, predstavnici Beograda i Prištine potpisali su početkom godine u Mihnenu izjave o namerama za uspostavljanje železničke veze i auto-puta Beograd-Priština. Prethodno je potpisano pismo o namerama sa kompanijom „Lufthanza“ o obnovi avio-linije Beograd-Priština.

SAD se „unapred raduju“

„Sjedinjene Države se unapred raduju ovom značajnom razgovoru sa predsednikom Srbije Vučićem i premijerom Kosova Hotijem. Verujemo da je napredak u oblasti privrednih pitanja, uključujući otvaranje novih radnih mesta i postizanje ekonomskog rasta, prvi korak u unapređivanju mirovnog procesa“, poručio je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa portparol Nacionalnog saveta za bezbednost Džon Uliot.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.