Šib: Očekujemo od Srbije da uvede sankcije Rusiji – brže će napredovati ka EU 1Foto: FoNet/ Kostadin Kamenov

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je za N1 da Nemačka i EU očekuju od Srbije da se priključi sankcijama Unije Rusiji, jer je Beograd na putu ka EU, „a EU je i zajednica vrednosti, imamo zajedničke vrednosti i zajedničku spoljnu politiku, i pitanje da li će se priključiti merama Unije je povezano sa tim“.

Dodaje da je Nemačka veoma svesna energetske zavisnosti Srbije od Rusije, baš kao i njegova zemlja, i da u ovoj oblasti „želimo da pružamo podršku Srbiji, svesni toga šta to znači osloboditi se energetske zavisnosti“. Ukazuje da je „težište podsticanje vetroparkova, povećanje energetske efikasnosti, smanjenje energetske potrošnje, još više ćemo to podsticati u narednom periodu u međusobnoj saradnji“.

„Sve je u rukama Srbije, proces evrointegracija je smišljen tako da u što većoj meri zemlje kandidati sprovode reforme to je brži napredak ka članstvu. Nemačka podržava Srbiju na tom putu. Što se brže pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Srbija će brže napredovati na putu ka EU i mi tu Srbiju potpuno podržavamo“, kazao je Šib u Novom danu na TV N1.

On pojašnjava da sankcije međunarodne zajednice, i u okviru nje i EU, „nisu došle iz čista mira“.

„Imamo sankcije EU protiv Rusije i to zbog ruskog napada na Ukrajinu. U nekom postupanju bez presedana je Rusija napala suverenu, nezavisnu državu, i to je kršenje međunarodnih pravila, i ovaj rat traje već sedam nedelja, vratio se rat u Evropu, to je katastrofa, niko se nije usudio da nešto tako pomisli, imamo hiljade poginulih, milione izbeglih, i ne može se predvideti kraj ovog rata, važno je da se okonča, da se postigne primirje, i to je pozadina ovih sankcija, da se privoli ruski režim da obustavi rat“, navodi Šib.

Ukazujući da sankcije nanose štetu „i nama koji smo ih uveli“, ističe da je to miran način da se zaustavi rat i pokazaće se koliko brzo će imati efekat.

„U ovom trenutku se radi o tome da se osudi ruska agresija, da se nazove kako jeste – agresijom, humanitarna situacija je dramatična, reč je o tome da se pokaže solidarnost sa Ukrajinom i ti signali su veoma važni, u tom smislu Srbija je poslala važne signale i to pozdravljamo“, naveo je nemački ambasador.

A na to šta će EU sledeće uraditi da bi obuzdala rusku agresiju, on kaže da i dalje rade na tome, „naše najvažnije sredstvo su sankcije, nastavićemo sa njima, nadamo se da će pokazati efekat“, a što se tiče sankcija na gas, navodi da se o tome raspravlja, „videćemo“.

Šta ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji?

Upitan hoće li Nemačka povući investitore, ako Srbija odbije da uvede sankcije Rusiji, on kaže da su to vrlo hipotetička pitanja, podsetivši da kada je on pre tri i po godine došao u Beograd u nemačkim firmama u Srbiji je radilo između 46 i 47 hiljada srpskih radnika, a sada je taj broj povećan na između 72 i 74 hiljade u 400 nemačkih preduzeća, što ga raduje.

„Razvoj je u toku, sama preduzeća odlučuju za sebe šta će uraditi, ja vidim i dalje pozitivan trend. Svaka nemačka investicija ovde je dobra stvar bez ikakve sumnje, ali istovremeno preduzeća prate aktuelnu situaciju i gledaju kakvu pozicija Srbija zauzima u ovoj situaciji, a kakav će stav zauzeti to je na njima, ali situacija je složena i teška. Kada je reć o zemljama koje teže ka EU, moramo pokazati jedinstvo, solidarnost, zalagati se zajedno da se završi ovaj strašni rat što je pre moguće“, istakao je Šib.

Zapadni Balkan u strateškom interesu Nemačke

Komentarišući izborni proces i rezultate izbora, kazao je da ga raduje što je izlaznost bila znatno veća nego prošli put, navodeći da sada Srbija ima skupštinu koja ima veći pluralizam nego prošli put.

„Dobro je da nismo imali bojkot, dobro je da sada imamo opoziciju u skupštini i to je veoma važno za stabilnu demokratiju“, ocenio je Šib i dodao da je Nemačka imala više od 40 posmatrača na izborima, „što pokazuje veliko interesovanje Nemačke kada je reč o Zapadnom Balkanu“.

Ističe da je Zapadni Balkan u strateškom interesu Nemačke, što je potvrdio i novi kancelar Olaf Šolc koji je najavio da će oživeti Berlinski proces – „to je inicijativa koja treba da intenzivira međusobnu saradnju na Zapadnom Balkanu radi ubrzanja procesa pristupanja“.

„Dobra je to vest za proces pristupanja“, poručuje on.

A kako ocenjuje to da je Srbija nabavila kineski protivvazdušni sistem, kaže da su to primili k znanju, ali da je odluka Srbije sa kim će sarađivati.

„Srbija je vojno neutralna zemlja, koja je rekla da ne teži članstvu u NATO, međutim, sarađuje u velikom broju međunarodnih misija UN i EU u upravljanju međunarodnim krizama, sarađuje i sa nemačkom vojskom u Maliju. To je odluka Srbije sa kim će sarađivati, ali smo takođe zainteresovani da se intenzivira naša vojna saradnja i pomno pratimo šta se tu dešava, isporuku ovog PVO sistema prošlog vikenda primili smo k znanju, ali veoma smo zainteresovani da sa Srbijom sarađujemo i u ovoj oblasti“, navodi on.

Dodao je i da je 24. februar, kada je počeo rat u Ukrajini, „sigurno bio početak nove ere, još ne znamo sada šta to sve znači“.

„Međunarodni poredak je na neki način doveden u pitanje i moramo sada da vidimo kako dalje. Podrazumeva se da ćemo nastaviti naše angažovanje na Zapadnom Balkanu. Reč je o tome da se on približava i na kraju integriše u EU, on treba da bude član EU, mada ima još niz nerešenih pitanja u regionu bez ikakave sumnje“, ocenio je Šib i ukazao da je u BiH „zabrinjavajuća situacija“, da takođe treba nastaviti dijalog o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, tu se u zadnje vreme nije mnogo dešavalo“ i ističe da će za novu vladu Nemačke Zapadni Balkan ostati prioritet.

„Snažno ćemo nastaviti naš rad ovde radi dalje stabilizacije regiona i njegovog približavanja EU“, poručuje on.

Apsolutno nije kontraproduktivna uloga visokog predstavnika u BiH

Na pitanje da li je kontraproduktivna uloga visokog predstavnika u BiH koji je iskoristio bonska ovlašćenja i poništio Zakon o nepokretnoj imovini RS, Šib smatra da to „apolutno nije tako“.

„Visoki predstavnik i dalje igra veoma važnu ulogu, bilo bi dobro da više ne postoji potreba za njim, ali kao što se vidi, cela ova dejtonska konstrukcija ne funkcioniše tako dobro, a on pomaže da funkcioniše bolje. BiH je politički blokirana, treba ukloniti tu blokadu, on je deo dejtonske konstrukcije, njegova funkcija je da se sprovode dejtonska pravila“, kaže Šib.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.