Slučaj Severne Makedonije može doprineti rastu evroskepticizma u Srbiji: Ko li će i čime nas da ucenjuje? 1foto EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKI

Francuski predlog za razrešenje spora između Bugarske i Severne Makedonije radi nastavka pregovora za članstvo Severne Makedonije u EU, zbog koga su na ulicama Skoplja organizovani protesti, mogao bi da dovede i do daljeg, legitimnog rasta evroskepticizma u Srbiji i pada podrške priključenju EU, ocenjuju sagovornici Danasa. 

Aleksandar Ivković, urednik vesti portala Juropijan Vestern Balkans (EWB) kaže da rast evropskepticizma u celom regionu može da se očekuje, ne samo zbog francuskog predloga, već celokupnog slučaja bugarskog veta za otvaranje pregovora sa Skoljem koji traje od 2020. godine.

– Situacija u kojoj se nalazi Severna Makedonija je, za razliku od mnogih koje se plasiraju, jedna od onih koje legitimno utiču na rast evroskepticizma, ne samo u toj zemlji već i u regionu. Ovi protesti će biti maksimalno iskorišćeni od strane čvrstih evroskeptika u Srbiji, dok vlast svojom komunikacijom utiče na neodlučnu većinu stanovništva, a za sada, kako se čini, ne plasira temu Makedonije kao najvažniju – naglašava on.

Vlasti u Srbiji i njima bliski mediji, kako ukazuje Ivković, za sada nisu eksploatisali tu temu za širenje evroskepticizma, već na toj temi hoće da očuvaju dobre odnose sa EU.

– Ovo je interesantno pozicioniranje vlasti u Srbiji, koje su u poslednjih nekoliko meseci dosta retorički zaoštrile odnose sa Evropskom unijom i njenim državama članicama, pre svega zbog pitanja Kosova i sankcija Rusiji. Mislim, međutim, da predsednik koristi ovu temu, kao i temu Evropske političke zajednice, da poboljša odnose sa Francuskom i postavi se kao konstruktivna strana u regionu, ukazuje Ivković.

On podseća da se iz intervjua koji je predsednik Vučić dao makedonskoj televiziji Sitel 6. jula moglo videti da on donekle ohrabruje Skoplje da prihvati francuski predlog.

– Nije bio potpuno eksplicitan, međutim, povukao je paralelu sa Briselskim sporazumom, koji je, kako je rekao, sada koristan za Srbiju, a u vreme sklapanja su ga svi kritikovali, što dosta jasno upućuje na to da on smatra da bi Severna Makedonija na kraju trebalo da prihvati francuski predlog – podseća Ivković.

Protesti u Skoplju su, kako ocenjuje Miloš Nikolić, predsednik Libeka i urednik portala Talas, simptom nezadovoljstva, odnosno društvena posledica jednog veoma nategnutog, ali ipak postignutog političkog kompromisa kojima bi se Severnoj Makedoniji konačno otvorio dugo očekivani put ka članstvu u EU.

– Ne verujem da sami protesti kao simptom mogu da imaju ozbiljnijeg političkog odjeka u našoj zemlji. Međutim, ono što brine jesu uzroci koji leže iza tih simptoma. Ovaj kompromis koji je po nekima presedan zaista predstavlja klizav teren da se identitetska pitanja iz bilateralnih odnosa uključuju u proces pregovora o ulasku u EU – naglašava Nikolić.

Iako bi, po njegovoj oceni, za Skoplje zbog strateških interesa bilo bolje da stane iza ovog predloga Unije i da osigura podršku Francuske za dalji proces, poslednje što treba celom regionu su ad hoc arbitrarna uslovljavanja zemalja kandidata od strane neke od članica EU o temama koje nemaju apsolutno nikakve veze sa pregovaračkim okvirom za ulazak u EU.

– Ukoliko se ovako nešto nastavi, opravdano jeste očekivati da u Srbiji dođe do daljeg pada podrške priključenju EU. Može se opravdano postaviti pitanje – ko li će i čime nas da ucenjuje zbog nekih svojih izolovanih interesa. Kao da se ne razume da, posle svega, retorika ucenjivanja, posebno kod najosetljivijih identitetsko-kulturnih pitanja može samo da izazove opasne društvene reakcije koje se teško kontrolišu, naglašava on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.