Žestoki protesti protiv „bugarizacije“: Negodovanja bukte u Severnoj Makedoniji 1 EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Pet dana makedonska opozicija protestuje protiv „francuskog predloga“ za napredak Skoplja ka EU. Već je bilo i nasilja na ulicama. Stručnjaci su saglasni da je Brisel predlogom podržao „nacionalističke“ zahteve Bugarske.

„Ovo je čovek koji je trebalo da me ubije večeras“, napisao je u sredu na društvenim mrežama Hristijan Mickoski, lider opozicione VMRO-DPMNE, prikazujući sliku čoveka sa pištoljem u ruci.

Kako je javio reporter DW sa lica mesta, do „međuetničkog incidenta“ je umalo došlo u sredu predveče, kad su demonstranti, koji već pet dana u Skoplju protestuju protiv „francuskog predloga“, prolazili pored grupe ljudi kod spomenika Skenderbegu. Ta grupa ih je navodno napala kamenicama, a jedna osoba je potegla vatreno oružje.

Policijski izvori su brzo potom saopštili da je zbog potezanja oružja uhapšen 40-godišnji muškarac iz Skoplja. Nejasno je da li je i pucao u vazduh.

Veče ranije, u utorak, protesti kod Sobranja postali su nasilni kada su demonstranti probili policijsku ogradu i napali žandarme kamenicama i jajima. Prema zvaničnicima, povređeno je 47 policajaca, a privedeno 11 izgrednika.

Sporni predlog Pariza

Protesti bukte u Severnoj Makedoniji zbog takozvanog „francuskog predloga“ za rešenje spora sa Bugarskom i nastavak evropskog puta zemlje. Taj predlog, koji je skovao Pariz i uživa podršku cele EU, predviđa da pomalo ublaženi bugarski zahtevi budu deo zvanične pregovaračke platforme sa Skopljem.

Bugarska odranije blokira pregovore susedne zemlje sa EU, tražeći da Makedonci priznaju bugarske korene, jezik, kao i da bugarska manjina u Severnoj Makedoniji bude zabeležena u ustavu.

Makedonske vlasti su isprva saopštile da je francuski predlog „dobar kompromis“ na osnovu kojeg može da se radi. Sa tim se ne slažu u konzervativnoj opoziciji VMRO-DPMNE, kao ni Levici koja se pridružila protestima.

O tome je u sredu raspravljala i brzinski sazvana radna grupa koja okuplja vlasti i opoziciju, ali nisu načinjeni posebni napreci.

Mickoski je za DW rekao da okvir za napredak Severne Makedonije znači da je „bugarizacija postala uslov za članstvo u EU“.

Lider konzervativaca je najavio nastavak protesta, tvrdeći da su nasilnici na ulicama zapravo elementi koje šalje vlast. „Takva predstava, u kojoj upadaju ubačeni ljudi koje šalje policija, a onda se drugi hapse, služi da se skrene pažnja i da se uguši narodni otpor“, dodao je on.

Tenzije u zemlji

Pored koalicione vlade SDSM i albanske DUI, podršku francuskom predlogu dao je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski i opozicione albanske parlamentarne partije.

Ali, predlog je naišao na gotovo nepodeljeno odbijanje među stručnjacima i nevladinim organizacijama koje se bave evropskim integracijama.

Bivši šef diplomatije Nikola Dimitrov, koji je svojevremeno potpisao Prespanski sporazum sa Grčkom, takođe se protivi tome što je EU popustila Sofiji. „Mislim da nas to samo udaljava od onoga što proces treba da bude – demokratske i ekonomske reforme, kopenhaški kriterijumi. Ovo što imamo je ćorsokak“, rekao je on za N1.

Ima i onih koji se pribojavaju ozbiljnih posledica u samoj zemlji. „Usvajanje francuskog predloga kratkoročno može dovesti do vrlo ozbiljnih nemira i dugoročno snažnog zaokreta protiv EU“, napisao je politikolog Kristijan Fidanovski na Tviteru.

„Ako SDSM usvoji sporazum uz pomoć albanskih partija, etničke tenzije će naglo porasti“, navodi on, dodajući da sve ide na ruku VMRO kao i „proruskoj“ Levici. „Šta god da se desi, podrška EU, koja je i dalje čudesno visoka, takođe će ispaštati“, zaključio je Fidanovski.

Sofija prihvatila predlog

Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu, kritikovao je francuski predlog, navodeći da se tako bilateralni zahtevi ubacuju u pregovarački okvir EU.

„Francuski predlog je znatno bliži bugarskim zahtevima nego stavu Makedonaca, pa je tako neuravnotežen i u suštini prihvata nacionalističku logiku bugarske vlade, koja sugeriše da postoji pitanje diskriminacije Bugara u Severnoj Makedoniji“, naveo je Biber na Tviteru.

Bugarska je već formalno prihvatila francuski predlog, koji sada zahteva podršku parlamenta Severne Makedonije. Još uvek nije zakazana plenarna sednica Sobranja o ovom pitanju.

Popuštanje bugarskim zahtevima bilo bi druga velika gorka pilula za Makedonce, nakon kompromisa sa Grčkom oko imena zemlje koja se od 2019. zove Severna Makedonija. To je bio uslov za ulazak u NATO.

Od tada pak ulogu kočničara od Atine preuzima zvanična Sofija. Severna Makedonija još nije otpočela pregovore o članstvu u EU, iako već 17 godina ima status kandidata.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.