Srbi i Albanci sa KiM različito o studentskom memorandumu: Za prve idealistički dokument, za druge najdirektnija dijagnoza za nesrbe

U Memorandumu, koji je formalizovan kao zvanični stav studenata u blokadi o pitanju Kosova, navodi se da su „Kosovo i Metohija neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije“, uz naglasak da to nije samo pravna kategorija, već i „istorijski i moralni imperativ koji ne podleže pregovorima o suštini“.

Istovremeno, studenti ističu da očuvanje ustavnog poretka Srbije na prostoru Kosova vide kao „temelj opstanka države i zalog pravednog mira u regionu.

Memorandum dalje navodi da „Kosovo i Metohija nisu samo prostor“, već „ključna komponenta srpskog nacionalnog identiteta“. U tekstu se Kosovo opisuje i kao prostor na kojem su utemeljene istorijske i kulturne vrednosti, uz pozivanje na „duhovni horizont“ koji, kako navode, i danas oblikuje nacionalni identitet. Ističe se i da „bez Kosova i Metohije kulturni i istorijski kod gubi svoje izvorište i smisao“.

Za razliku od kategoričnog tona kada je reč o statusu, studenti u Memorandumu navode da se pitanje Kosova ne može rešavati izolovano, već „isključivo unutar složenih tokova međunarodne zajednice“.

*Memorandum zasnovan na mitu i napisan jezikom prošlosti

Ovaj studentski dokument izazvao je veliku pažnju na Ki. Jedni smatraju da je površan, zasnovan na mitu i opštim mestima i napisan jezikom prošlosti. Primećuju da u njemu nema faktičkog stanja i trenutnog položaja Srba, a nema ni Albanaca. Drugi, međutim, smatraju da je dobro što su studenti artikulisali stav o Kosovu.

Sagovornici Danasa, ipak, napominju da memorandum, pre svega, treba posmatrati u kontekstu pritisaka i optužbi kojima su studenti izloženi od početka protesta. Vlast i provladini mediji ih sve vreme predstavljaju kao „izdajnički“, „antisrpski“ pa i ustaški pokret. Na ovaj način, kažu sagovornici Danasa, studenti su artikulisali stav o pitanju Kosova na koji je mnogo teže odgovoriti takvim optužbama.

„Već se vidi izvesna zbunjenost i nervoza u reakcijama vlasti. Nije im jednostavno da istovremeno tvrde da je reč o „antisrpskom“ pokretu, a da taj isti pokret izlazi sa prilično izričitim stavom o Kosovu i Metohiji kao neotuđivim delom Srbije“, smatra politikolog sa Kosova Ognjen Gogić.

*Da li studenti ovakvim objavama više dobijaju ili gube ?

Dodaje da je ipak, čak i kao taktički manevar, ovaj potez dvosekli mač. Studenti su do sada uglavnom izbegavali teme koje duboko polarizuju društvo. I ranije se videlo, recimo nakon Vidovdanskog skupa, da jedan deo javnosti koji podržava studente negativno reaguje kada oni uđu na teren nacionalne simbolike.

„Studentski pokret ne može da pobedi vlast tako što će podilaziti očekivanjima građanskog mehura. Potrebni su i glasovi desno orijentisanih birača. Ipak, za studentski pokret važno je da održi ravnotežu u porukama koje šalje različitim grupama kojima se obraća kako ne bi otuđio od sebe određeni profil birača. Treba da se zapitaju da li ovakvim objavama više dobijaju ili gube“, napominje Gogić.

Prema njegovim rečima kosovsko pitanje je u Srbiji već dugo u velikoj meri virtuelno. To važi za sve delove političkog spektra, pa ni studenti nisu od toga izuzeti.

Nedavanjem Kosova neki dokazuju koliki su Srbi, dok se drugi distanciranjem od Kosova predstavljaju kao progresivni. I jedna i druga pozicija je, kaže politikolog, udaljena je od realnosti u kojoj Kosovo danas živi.

„Kosovski mit je jedan od izvorišta identiteta i kohezija u današnjoj Srbiji. Kad se posmatra na simboličkoj, ali i socio-psihološkoj ravni, ovim Memorandum studenti žele da signaliziraju svoju lojalnost društvenoj zajednici kojoj pripadaju. Osim kosovskog mita postoji i kosovski populizam. On je decenijama predstavljao paravan za visoku korupciju i zarobljavanje institucija, što su osnovni problemi zbog kojih je i započeo studentski protest. Ni to studenti ne treba da izgube iz vida kada govore o Kosovu“, ocenjuje Gogić.

*Nametnuta tema koja deli i sam studentski pokret

Žarko Ristić, poslanik u Skupštini Srbije sa KiM, ipak smatra da svaka tema koja deli narod Srbije i u konačnom i studentski pokret, je nametnuta. To neće dovesti do punog potencijala studentske borbe, a sve teme koje su osetljive i dele studente trebalo bi da budu tema nakon promene ovog režima.

*Memorandum zasnovan na Ustavu Srbije, faktičko stanje na terenu drugačije

I Nenad Rašić, ministar u kosovskoj vladi, smatra da će studenti kada, kao najača politička opcija u Srbiji pobede na parlamentarnim izborima ponuditi funkcionalno rešenje za KiM. Za sada se, kako kaže, oni u Memorandumu drže ustavne kategorije da je KiM sastavni deo Srbije.

„Nisam ni očekivao da će memorandum da sadrži nešto drugo, iako gledano iz našeg ugla na terenu to i nije tako kako piše u Ustavu. Ali sve su to procesi u smislu dugotrajnog pomirenja među narodima i verujem da će i studenti to prepoznati i dovesti do miroljubivih rešenja. Verujem u njihove inicijative, ali i to da će kada dođe do promene vlasti oni predložiti i funkcionalnija rešenja“, ističe Rašić.

*Važno je da se čuje glas generacije koja neće da ćuti

Milija Biševac, predsednik Srpskog narodnog pokreta, sa Kosova kaže za Danas da mu je drago što su studenti konačno izašli sa jasnim stavom o Kosovu i Metohiji. Ovaj memorandum, kako kaže, pokazuje političku i društvenu zrelost mladih ljudi, ali i spremnost da se o najvažnijim nacionalnim pitanjima govori otvoreno, odgovorno i bez kalkulacija.

„Posebno je važno što se konačno čuje glas generacije koja neće da ćuti, dok srpski narod na Kosovu i Metohiji svakodnevno prolazi kroz pritiske, iseljavanje i borbu za goli opstanak. Spremni smo da sve svoje resurse stavimo na raspolaganje studentskoj listi i svim ljudima koji žele promene, jer je politika zvaničnog Beograda srpski narod dovela na ivicu propasti i egzistencije“, poručuje Biševac.

On dodaje da je vreme da odgovornost preuzmu ljudi koji imaju hrabrosti da govore istinu i koji razumeju kako narod ovde zaista živi.
.

*Memorandum o Kosovu nije preteći u tonu

„Reevaluacija nacionalnog interesa i identiteta među mladima nije jedinstvena pojava u Srbiji, pa ni na Balkanu. To je globalni trend i reakcija na narativ o nad-nacionalnom identitetu koji se dugo promovisao od strane političkih elita, a koji, na žalost, više ne daje rezultate“, ističe Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova.

Ona primećuje da se ovih dana mogu videti vrlo tenzični protesti albanskih studenata u Severnoj Makedoniji, dok mlada populacija na Kosovu većinom glasa za nacionalno ekstremnije opcije, poput Samoopredeljenja.

„Srpski studenti su, štaviše, poprilično blag oblik ovog fenomena. Oni ne prete i ne diskriminišu, i šetaju zajedno za pravedno društvo – nosili oni šajkaču ili hidžab. Objavljeni Memorandum o Kosovu nije preteći u tonu, već legalistički i idealistički – što i priliči mladosti“, napominje Trajkovićeva.

Dodaje da s toga ne razume intenzitet javne osude, a naročito manjak svesnosti da se nacionalizam budi i u okruženju Srbije, i to možda u još većem intenzitetu nego u Srbiji.

„To zahteva sistemsko rešenje u kontekstu šireg regiona, a ne opet osudu samo jedne strane i omladine samo jedne balkanske nacije“, ocenjuje Trajkovićeva.

*Vučićeva alternativa u Srbiji pokazala da je čak desnije pozicioniranija od njega samog

Iber Hisa, bivši ambasador Kosova u Crnoj Gori, nije tako optimističan i smatra da je takozvana Vučićeva alternativa u Srbiji pokazala da je čak desnije pozicioniranija od njega samog.

„Studentski Memorandum o Kosovu u suštini pokazuje jedno jadno i beznadežno političko, društveno stanje u današnjoj Srbiji. Bavljenje Kosovom u stilu nekadašnjeg memoranduma SANU pokazatelj je koliko i “napredna” alternativa Srbije živi u prošlosti“, smatra Hisa.

Prema njegovim rečima, studenti su sa svojom inicijativom tako, umesto političke opcije za budućnost Srbije, odabrali prošlost kao adresu.

„Studentski pokret je odabrao da bude kvazi istorijski pokret, a ne pokret za budućnost Srbije. Memorandum je najdirektnija dijagnoza za nesrbe u regiji. Ona je direktna poruka svima okolo da Srbija nije transformisana i da i dalje živi u megalomanskim pretećim snovima i mitovima velike Srbije i srpskog sveta“, primećuje sagovornik iz Prištine.

Hisa priećuje i da je veoma čudno da studenti Srbije nalaze vremena da se bave Kosovom, dok se u toj Srbiji dešavaju tragedije i afere ogromnih razmera, poput one na Senjaku.

„Žalosno je i uzaludno zato što se gubi jedina realna šansa transformisanja Srbije u zdravo društvo, kojom bi se susedi i Evropa radovali“, zaključuje bivši kosovski ambasador u Crnoj Gori.

Sagovornici Danasa sa Kosova i Metohije primećuju i da studentski Memorandum nema odgovor na mnoga pitanja, a jedno od njih je da ako Kosovo nije pitanje o kojem se pregovara, kako se onda zamišlja budućnost, šta je sadržaj rešenja za KiM ako je cilj očuvanje ustavnog poretka Srbije na Kosovu, ali i kojim putem treba ići ako se insistira da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.