"Srbija nikako da začne liberalizam": Da li je građanska politička opcija zaista spala na dva slova? 1Foto: Bojan Cvejic

“U Srbiji vlada velika pojmovna zbrka. Pojam Prve i Druge Srbije ne može da se definiše precizno i egzaktno, a pojmovna zbrka proizilazi iz nepraviziđenosti svega što se u ratu dogodilo. U ratu ste imali jednu upotrebu laži, imali ste rat motivisan pljačkom, zločinima koji su vršeni u ime te pljačke terirorija i zato imate društvenu strukturu koja se grčevito drži zaštite od ponovnog prečišćavanja koje je vrlo važno za razumevanje i orijentaciju društva”, kaže za Danas istoričarka Latinka Perović, odgovarajući na pitanje šta je uopšte građanizam, a povodom pisanja medija i Danasa da su politički „drugosrbijanci“ pred nestankom

Napominje da je taj termin prvi upotrebio Sveta Stojanović devedesetih godina, ali da se postavlja pitanje šta je građanizam, nasuprot dubokom populistučkom pokretu koji traje već godinama i iz koga nikako da se iskobeljamo.

“Srbija ne može nikako da začne tu liberalnu orijentacuju, što znači modernu državu, niti da se odrekne svih ti raznih pojmova koji zapravo teže da oliče istu politiku. I velika Srbija i srpski svet i srpski nacionalni savet i srpski kulturni klub u Prvoj Jugoslaviji i ta pretenzija sa velikom državom i dalje živi.

Ona blokira intelektualni i moralni razvoj države i blokira uopšte njenu orijentaciju da se egzistencijalno održi. To su ključne stvari u izboru predstavnika ideja. Na društvo može uticati onaj ko radi ono što govori, a ko radi suprotno onome što govori taj ne može imati nikakavog uticaja i dovodi u pitanje ljude koji su se orijentisali na jednu demoratskiju i liberalniju odlučnost”, objašnjava Latinka Perović za Danas.

Na pitanje kako uopšte gleda na tvrdnje Vesne Pešić da je ona (Latinka Perović) sama jedina ostala uz Čedomira Jovanovića i LDP, iako je on izdao građansku Srbiju, istoričarka odgovara da oko toga ko je za koga i sa kim sarađuje, ne želi da govori.

“Treba se čuvati improvizacija, konfuzija i nepreciznosti”, zaključuje sagovornica Danasa.

Za razliku od nje, Judita Popović, članica Liberalno-demoratske stranke kaže da je krajnje nekorektno što Vesna Pešić svu krivicu i svu odgovornost za propast građanske ideje svaljuje na jednog čoveka, skidajući pritom sa sebe svu odgovornost.

Liberalna demokrataija u Srbiji jeste marginalizovana, ali to što nije uspela da se ukoreni nije kriv jedan čovek Čedomir Jovanović. A pogotovu su neprimereni termini, poput izdaja i prodaja, a posebno je to neočekivano od osobe koja sebe smatra Drugom, građanskom i progresivnom Srbijom. Prosto to od Vesne Pešić nisam očekivala”, napominje Popovićeva i dodaje da LDP postoji i dalje.

Navodi da stranka nije ugašena i da postoji jako puno ljudi koji podržava takvu politiku, za razliku od javne političke scene na kojoj se vidi samo jedna politika, politika jednog čoveka – predsednika države, sa navodnom ideologijom.

“Altrernativu svemu tome ne vidim. Lutanje opozicije, pod krinkom borbe protiv autoritarizma ne bih karakterisala kao vrstu progresije. Kada uporedite političke stavove glavnih političkih aktera vidite da tu postoji ozbiljan konsenzus, koji ni u kom slučaju ne vodi Srbiji ka progresu. Po mnogim pitanjima vidi se manjak građanskog kapaciteta, a sve više pesničarenja različitog nivoa i stepena”, kaže Popovićeva i dodaje da se bez liberalizma i liberalne demokratije ne može očekivati bilo kakav prosperotet.

To što je Građanski demokratski forum jedina građanska opcija, za Zorana Vuletića, lidera GDF, jasno pokazuje da se ne miri sa zločinima koje je izazvala srpska politika 90-ih pokazuje kapacitete društva, koje je u kandžama nacionalizma.

“Nažalost nacionalizam je veoma profitabalan posao za sve političke stranke u Srbiji. Posebno je poražavajuće to što sa nacionalizmom koketiraju i sve opozicione partije od raspada Jugoslavije. Ljudi koji su početkom 90-ih jasno poslali poruku susedima i celom svetu da postoji i druga, drugačija Srbija, Srbija koja se ne miri sa velikodržavnim konceptom i zločinima koje za sobom taj projekat ostavlja, spasili su čast Srbije. Danas je baš kao i 90-ih neophodno podići glas protiv srpske politike koja se nije odrekla snova o velikoj Srbiji i tu ne sme biti kompromisa”, napominje Vuletić i pita kako je moguće da nemamo ni jednu parlamentarnu stranku-organizaciju koja je spremna da traži podršku građana za politiku koja se gradi na istini.

Građanska Srbija, prema njegovim rečima, bez obzira što se teško organizuje i pokazuje imanentnu nesposobnost da artikuliše svoje stavove, nikada nece nestati.

“GDF je danas usamljen u inicijativama za rešavanje problemi za koje smatramo da su bazični, ali protok vremena nam je potvrdio ispravnost politike i pre ili kasnije će do takvih promena doći”, kaže Vuletić i dodaje da smo izloženi propagandi koja žešće nego ikada promoviše nacionalizam, ksenofobiju, odbranu poražene politike Šešelja-Miloševića.

Tome se, kako kaže, moramo suprotstaviti i to je dužnost svih koji vide budućnost Srbije u EU.

“Istorijski gledano, od 19. veka. do danas postoje dve ideje Srbije. Srbija kao moderna, građanska, demokratska država evropskog tipa u kojoj postoji vladavina zakona i sloboda pojedinca. I Srbija koja je autoritarna, narodna, koja svoje pitanje doživljava kao teritorijalno i etničko, gde sloboda pojedinca biva podređena slobodi kolektiva (što je odlika istočnjačkih despotija i diktatura). To su najbolje objasnile u svojim naučnim radovima moja profesorka Olga Popovic Obradović i istoričarka Latinka Perović. Tu se rađaju i dva koncepta, jedan evropski i drugi istočnjacki. Prvi je istorijski bio oslonjen na razvijenu zapadnu Evropu, drugi na ruski autoritarizam. U pitanju su dva politička i ako hocete kulturna i civilizacijska modela”, kaže Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Božović ističe da ne pristaje na samomarginalizaciju Druge Srbije.

“Ne mislim ni da smo pripadnici druge Srbije ni tzv. “drugosrbijanci”. Mi ne želimo drugu Srbiju nego drugačiju Srbiju. Mi želimo Srbiju koja se ne miri sa zločinom, koja je antiratna, u kojoj se ne mrzi, ne laže i ne krade, u kojoj vlada zakon, a ne volja pojedinca i kaste na vlasti. Srbija koja je demokratska, pluralna, decentralizovana, sa jakom srednjom klasom u kojoj postoji vladavina prava i postovanje ljudskih prava i različitosti. Takva Srbija je u interesu svih njenih građana, čak iako u ovom trenutku mnogi od njih, sluđeni strašnom medijskom bukom, to ne prihvataju”, napominje Božović i dodaje da je siguran da će u budućnosti ovakva Srbija biti većinska.

Nacionalisti, kako kaže “drugosrbijance”, doživljavaju kao pretnju, ali ne pretnju Srbiji nego svojim privilegijama koje uživaju zbog toga što preko medija predstavljaju sebe kao samozvane očeve nacije.

“Mi smo za Srbiju koja je država svih njenih građana, demokratska, moderna i pluralna, a radikalska Srbija je ona koja je vlasništvo oligarhije iz vrha vlasti. To su dva nepomirljiva koncepta, a samo prvi garantuje opstanak i razvoj”, zaključuje Božović u razgovoru za Danas.

Podsetimo, Žarko Korać, nekadašnji lider SDU i građanski političar, za jučerašnji Danas je rekao da je jedini naslednik Druge Srbije Vuletićev GDF, dok je Đorđo Žujović, nekadašnji član LDP, u tom kontekstu pomenuo i Balšu Božovića, dok je Vesna Pešić iznela kritičke tvrdnje o Čedomiru Jovanoviću.

Povod za ovu temu je zaključak književnika Bore Ćosića da je umrla Druga Srbija sa njenim osnivačima Srđom Popovićem, Radomirom Konstantinovićem i Borkom Pavićević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.