Grbović: Hoćemo li da poštujemo deklaraciju naše Skupštine ili nećemo

Grbović je dodao da se u Srbiji vodi kampanja negiranja činjenica i da smatra da je neumesno pitati ga kako on gleda na nešto što je, prema njegovim rečima, pravna i politička činjenica.

„Žrtve niko neće vratiti, Rezolucija može da donese moralnu satisfakciju porodicama žrtava, sudovi su ti koji donose pravdu, a mir mogu da donesu jedino političke elite“, poručio je.

Grbović je rekao di ni jedan akt koji donese bilo koja institucija neće ništa promeniti na polju percepcije ovog događaja već da je vašno da se dođe do suštinske promene u stvau.

„Moramo da se suočimo sa budučnšću, da li smo spremni našu budućnost da gradimo na nekim drugim osnovama“, istakao je.

Podvukao je da je licitacija brojevima i rasprava o tačnom pravnom određenju reči genocid dehumanizujuća i da moralna odgovornost pripada svima, te da je jako važno negovati kulturu sećanja iz pre svega humanističkog aspekta.

Na pitanje da prokomentariše poziv predsednika Vučića na isticanje srpske zastave u znak protesta ukoliko rezolucija bude usvojena, Grbović je rekao da to ukacuje na to da je valst u neku ruku limitirana na političke poteze koji su pre svega simbolični, ali da njega mnogo više brine šta ta najava podrazumeva.

Vlast će ponovo narod da stave na branike svoje političke neodgovornosti.Najava isticanja srpskih zastava će se pretvoriti u unutršnju istragu ko nije stavio zastavau i zbog čega, odnosno po čijim nagovorom. Imaćemo još jedan krug unutrašnjih borbi do političkog istrebljenja. Za nas je to imanentno, ali čini mi se dokle god radikali kroje političku scenu da će otprilike takve političke borbe i da se vode“, zaključio je.

Advokat Relja Radović koji je takođe učestvovao u panelu pojasnio je da Rezolucija nije pravno obavezujući akt te da Srbija neće zbog njenog usvajanja snositi nikakve pravne posledice.

Radović je dodao da je pogrešna percepcija da Srbija ima nešto da prizna po ovom pitanju budući da je pitanje genocida određeno brojnim presudama na međunarodnom nivou.

„Srebrnica je bila razmatrana i od strane Međunarodnog suda pravde koji ne sudi pojedincima, već u međudržvnim parnicama. Na ovom susdu vodio se postupak do 2007. godine između Bosne i Hercegovine i Srbije prilikom kog je utvrđeno potvrđeno je da genocid jeste izvršen, ali ne na teritoriji cele BiH, da Srbija nije odgovorna za sam genocid, ali je snosi krivicu jer ga nije sprečila.