Šta je Ana Brnabić poslanicima rekla o budžetu za 2023. godinu 1Pritnskrin RTS

Fiskalna stabilnost jedan je od prioriteta Predoga budžeta za narednu godinu, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić, obrazlažući taj predlog pred poslanicima u parlamentu. Ona je navela i da je planiran deficit od 3,3 odsto bruto društvenog proizvoda, a deficit je u rebalansu za ovu godinu iznosio 3,9 odsto. Istakla je i da je budžet za sledeću godinu pravljen tako da se pozitivna kretanja u zemlji nastave i da se za razliku od 19 zemalja EU, gde se očekuje recesija, u Srbiji planira rast.

„Imamo nikada veći budžet za kapitalne investiicje, ulažemo u energetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu. Javni dug će biti ispod 60, odnosno 56,1 odsto BDP, a što je veoma važno, imamo prostor i dalje ćemo se boriti da stalno povećavamo plate i penzije”, rekla je Brnabić i dodala da će penzije kumulativno, sa povišicom od novembra i januara, porasti za 20,8 odsto i da smo među retkim zemljama u Evropi koje uprkos raznim krizama i ratu u Ukrajini, idemo u rast plata i penzija.

“Plate u javnom sektoru će od januara biti veće za 12,5 odsto, u vojsci za 25 procenata, minimalac za 14,3 odsto i iznosiće 40.022 dinara što je oko 340 evra. Idemo na dodatno poresko rasterećenje zarada, kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavaca”, rekla je premijerka.

Dodala je da će država zbog toga biti uskraćena za 41 milijardu dinara. Prema njenim rečima, planiran je ekonomski rast od 2,5 odsto za sledeću godinu, što je zbog svih problema koji su se u svetu dogodili, manje nego što se ranije predviđalo.

“Prema podacima MMF-a kumulativni rast unutar četiri krizne godine u Srbiji će biti drugi najveći u Evropi, posle Irske. Ta stopa rasta će, kako kaže MMF u Srbiji, iznositi 13,1 odsto, što je skoro četiri puta više od proseka Evropske unije gde iznosi 3,4 odsto”, rekla je Brnabić.

Premijerka je istakla da je budžet za sledeću godinu pravljen tako da se pozitivna kretanja u zemlji nastave i da se za razliku od 19 zemalja EU, gde se očekuje recesija, u Srbiji planira rast. U tom smislu nastaviće se sa kapitalnim investicijama za koje je prema njenim rečima izdvojeno 423,9 milijardi dinara ili 5,3 odsto BDP-a.

Izdvajanja za poljoprivredu, kako je objasnila Brnabić, iznose 79,9 milijardi dinara, što je, kako je istakla, povećanje oko 1,1 milijardu dinara u odnosu na 2022. Prema njenim rečima, najveći deo budžeta za poljoprivredu namenjen je za subvencije u poljoprivredi, potom za podsticaj za direktna plaćanja u iznosu od 46,9 milijardi dinara, što je za 17,6 odsto više u odnosu na 2022.

“Već do kraja prvog kvartala 2023. napravićemo sistem e-agrar, kako bi pomogli našim poljoprivrednicima da se lakše i brže prijave za subvencije i da budemo efikasniji i transprentniji i da možemo da imamo veću kontrolu kako su potrošena ta sredstva”, rekla je Brnabić i dodala da je predlogom budžeta obezbeđeno 31,5 milijardi dinara za zaštitu životne sredine, odnosno za resorno ministarstvo, a plus je i iznos od 13,3 milijardi dinara za zaštitu životne sredine kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, što je za 4,1 milijardu dinara više nego ove godine.

Osvrnula se i na zaštitu životne sredine i objasnila da je pre 10 godina budžet za zaštitu životne sredine bio devet puta manji. Kao jedan od najvažnijih projekata u toj oblasti navela je izgradnju kanalizacione mreže na 93 lokacije, a nastavljaju se, kaže, i subvecnije za kupovinu električnih vozila što utiče na poboljšanje vazduha.

Uverena je da će predlog budžeta obezbediti da se implementiraju oni projekti za koju je vlada dobila podršku poslanika i građana i da će napornim radom uspeti da utiče na porast životnog standarda, bez obzira na sve izazove i okolnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.