Šta piše u dokumentu Alijanse za region: NATO da pojača prisustvo na Zapadnom Balkanu 1Foto: Kraljevska kuća Španije, Tviter

NATO bi trebalo da razmotri jačanje svog vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu kako bi odvratio agresiju i nasilje u trenutku ekstremne međunarodne napetosti, piše u nacrtu izveštaja poljskog izvestioca Mikala Šerbe za Komitet NATO za bezbednost i ekonomiju, u dokumentu dostupnom na sajtu Parlamentarne skupštine NATO, čiji se skup održava u Madridu.

Treba poslati snažan signal da stabilnost regiona ostaje vitalni interes transatlantske zajednice i samog regiona i da Rusiji i njenim zastupnicima neće biti dozvoljeno da destabilizuju ovaj važan deo Evrope, navodi se u nacrtu izveštaja, koji broji 30 strana, i sačinjen je na osnovu otvorenih i citiranih medijskih i javnih izvora.

Naslovljen je sa „Zapadni Balkan – ruski rat u Ukrajini i stalni izazovi regiona“, i posebno se osvrće na odnos Rusije, Kine, Evropske unije i administracije Džozefa Bajdena prema regionu Zapadnog Balkana.

Ovo pitanje (sprečavanje Rusije, prim. nov.) će morati da se pažljivo razmotri, ali postoje i drugi načini da se u međuvremenu postigne stabilnost u regionu, uključujući povećanje prisustva NATO-a tamo, navodi se.

EU takođe može dati snažan doprinos da se ovaj region čvršće učvrsti u evropskoj bezbednosnoj zajednici i mora uključiti region u napore da zaštiti region od energetske nesigurnosti koja proizilazi iz ovoga

Već četvrt veka NATO igra fundamentalnu ulogu u stabilizaciji Zapadnog Balkana. To je činio na bezbroj načina, ali najzapaženije su intervencije tokom rata u Bosni i Hercegovini i tokom srpsko-kosovskog sukoba, piše u nacrtu izveštaja.

NATO-ova misija SFOR, uspostavljena u decembru 1996. godine, dovela je multinacionalne mirovne snage u ratom razorenu Bosnu i Hercegovinu koje su ostale aktivne do 2004. godine kada ih je zamijenio EUFOR Althea u decembra te godine.

NATO, međutim, zadržava mali štab u Sarajevu kako bi se uključio u obuku i za podršku operaciji EUFOR Althea koju vodi EU. NATO-ov program izgradnje integriteta je ojačao napore da se poboljša transparentnost i poveća odgovornost u vojsci.

NATO misija KFOR je raspoređena da pomogne stabilizaciji Kosova u skladu sa rezolucijom UN 1244 (1999). KFOR je sada misija zasnovana na uslovima i igra suštinsku ulogu u održavanju regionalnog mira i bezbednosti.

NATO je takođe imao savetodavnu misiju i kroz različite inicijative promoviše politike kao što su civilni nadzor sektora bezbednosti, strateške komunikacije i upravljanje ljudskim resursima. NATO ima 3.770 vojnika za održavanje mira na Kosovu, uglavnom u severnom delu zemlje, pominje se u izveštaju.

Kosovo je jasno stavilo do znanja svoju želju da se pridruži NATO-u i ponovilo je ovu tačku nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ali četiri zemlje članice NATO-a nisu je priznale kao suverenu zemlju: Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka.

To znači da je razmatranje mogućeg članstva trenutno isključeno. Tekuće tenzije između Kosova i Srbije i dalje su duboko zabrinjavajuće.
Srbija je, sa svoje strane, partner NATO-u, ali je više puta nagovestila da nema interesa da aplicira za članstvo u NATO-u. Opet, aktivno i pozitivno se angažuje sa Alijansom po nizu pitanja i dobro sarađuje sa KFOR-om, ističe se u nacrtu.

Sa svoje strane, Bosna i Hercegovina pregovara sa NATO-om više od decenije i upućena joj je pozivnica za pridruživanje Akcionom planu za članstvo 2010. Ali lider Republike Srpske Milorad Dodik oštro se protivi pristupanju i čini se da je sve više fokusiran na otcepljenje od federacije.

Dodik je prošle godine upozorio da je spreman da sruši Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine, sugerišući da „ako neko pokuša da nas zaustavi, imamo prijatelje koji će nas braniti“.

Generalni sekretar NATO-a izrazio je “ozbiljnu zabrinutost” ovakvom zapaljivom retorikom, dodajući: “Jedinstvene strukture Bosne i Hercegovine važne su za stabilnost zemlje. Konkretno, Oružane snage, jedna od najjačih multietničkih institucija u zemlji“.

Dok je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine upozorio je na pretnju koju ovo predstavlja za zemlju.

Na briselskom samitu šefova država i savezničkih vlada u junu 2021, konačno saopštenje je uključivalo izjavu o odnosima NATO-a sa Zapadnim Balkanom.

Paragraf 67 te izjave glasi: „Saveznici snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet stabilne i sigurne Bosne i Hercegovine u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini i drugim relevantnim međunarodnim sporazumima, podstiču domaće pomirenje i podstiču političke lidere da izbegavaju retoriku koja izaziva podele. Pohvaljujemo Bosnu i Hercegovinu, zemlju kandidata, za njen doprinos operacijama pod vodstvom NATO-a“, ističe se u nacrtu.

Ohrabrujemo rukovodstvo Bosne i Hercegovine da u potpunosti iskoristi širinu NATO kooperativnih sigurnosnih i partnerskih alata. Saveznici pozdravljaju rad Komisije (BiH) za saradnju sa NATO-om, dodaje se, i ističe se da je podrška bez prejudiciranja učlanjenja BiH u Aljansu.

Na Samitu u Madridu 2022., saveznici su ponovo potvrdili svoju posvećenost politici otvorenih vrata, piše u nacrtu i dodaje se da su se saveznici odlučili na nove mere podrške partnerima, uključujući i BiH, da „izgrade svoj integritet i otpornost, razviju sposobnosti i podrže svoju političku nezavisnost“.

Kad je reč o odnosu Bajdenove administracije prema Balkanu, u nacrtu piše da se čini da je manje verovatno da će Bajdenova administracija tolerisati i angažovati se sa kulturom „stabilokratije“ u kojoj korumpirani lokalni i nacionalni šefovi aktivno podrivaju demokratske institucije i iskorišćavaju duboko ukorenjene strahove javnosti kako bi zadržali vlast.

Nedavno je došlo do određenog napretka na ovom frontu, jer su civilna društva postala odlučnija u suočavanju sa autoritarnim izazovima.

Ali pravi problemi i dalje postoje u zemljama poput Srbije u kojima su se bivši pomoćnici Slobodana Miloševića vratili na vlast, navodi se. Stejt department je podvukao probleme u Srbiji i drugde u regionu u nedavnim izveštajima o ljudskim pravima, napominje se.

Angažovanje SAD u regionu će se verovatno produbiti kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu. Administracija će videti ovu agresiju kao direktnu pretnju stabilnosti regiona i sada će se veoma potruditi da obezbedi da Rusija ne bude u poziciji da igra ulogu remetioca, zaključuje se.

U Vašingtonu i drugde postoji zabrinutost da bi Moskva mogla biti u iskušenju tajno otvoriti drugi front na Zapadnom Balkanu, koji je već na ivici i gde ima određeni stepen uticaja među određenim akterima. Igrano je na ovu kartu i ranije, radeći na slabljenju Crne Gore nakon ulaska u Alijansu i stalnim zaoštravanjem tenzija između Srba i Kosovara i Srba i Bošnjaka, zaključuje se.

Kada je o ekonomiji reč, zanimljivo je isticanje podatka da su ruske direktne investcije u Srbiji male, za razliku od Crne Gore, gde iznose 30 odsto GDP.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.