Šta se sve u praksi može sa srpskom ličnom kartom na Kosovu? 1Prelaz Merdare Foto: EPA/ KUSHTRIM TERNAVA

Kako dogovor Beograda i Prištine izgleda u praksi. Odnosno, šta se sa srpskom ličnom kartom može na Kosovu? Iako se uporno priča o očuvanju prisutnosti Srbije u južnoj pokrajini, odgovor je – gotovo ništa.

Petar Subotić iz Kosovske Mitrovice je 2000. godine dobio zvanično rešenje srpskog centra za socijalni rad o usvajanju deteta. To je dokument koji mu je omogućio da izvadi izvod iz matične knjige rođenih, a kasnije i ličnu kartu kako bi njegova, sada već 25-ogodišnja, ćerka mogla da ostvaruje pravo na školovanje, zdravstvenu ili socijalnu zaštitu u okviru institucija Republike Srbije koje na Kosovu i danas funkcionišu, piše N1.

Sa ćerkom nije mogao do Makedonije jer ona poseduje samo ličnu kartu koju za svoje građane na Kosovu izdaje Srbija u izmeštenim policijskim upravama u centralnoj Srbiji. Umesto do Skoplja krenuli su administrativnim putem sa preprekama do kosovske lične karte.

„Ja sam pošao sa rešenjem koje smo dobili od centra za socijalni rad, rešenje o usvojenju i drugim papirima da izvadim izvod rođenih. U matičnoj službi su mi rekli da to rešenje ne važi i da mora da bude po kosovskom zakonu, znači centar za socijalni rad Republike Kosovo da izda i tek onda mogu da rešim svoj problem“, priča Subotić.

Problem nije rešio pa je poslat na sledeće prepreke: kosovsko ministarstvo za socijalni rad, Agencija za civilnu registraciju MUP-a Kosova. Na kraju i u kosovski sud.

„Ja sam otišao u sud, oni su mi rekli da ne mogu to da urade jer sa time oni priznaju zakone Republike Srbije i da ne mogu to da uradim. Eto na tome se završilo“, kaže on.

Jasno je ljudima na severu Kosova gde koja dokumenta mogu da koriste. Znaju da na kosovkim lokalnim izborima, koji se i na severu održavaju od 2013. godine, glasaju sa ličnom kartom Kosova, da im ista treba u većini banaka, ukoliko hoće da rade u kosovskim institucijama. Pitaju se da li će im novi dogovor Beograda i Prištine omogućiti makar slobodnije kretanje sa srpskom ličnom kartom koju poseduju.

„Nema tu suštinskih promena za srpske lične karte, osim ako na prelazima južno od Ibra ne budu mogli da pređu sa njima. Mislim da bi tu zapravo bila najveća promena. Jer građani… svedočenja su takva da im kosovska policija nije priznavala te lične karte, čak je dolazilo i do situacija gde su im oduzimali te lične karte i nisu mogli da pređu sa tim ličnim kartama južno od Ibra“, kaže novinarka iz Kosovske Mitrovice Ana Marija Ivković.

Većina ima i kosovske lične karte, različite su procene, a govori se o 80 ili 90 odsto. I samo se čini da dupla dokumenta čine život lakšim, neretko su diskriminisani i sa jednim i sa drugim.

Ljubica rođendan simbolično slavi 28. juna i jedna je od retkih srećnica sa severa Kosova koja sa svojim dokumentima može da putuje svuda u svetu.

Jer za njen srpski pasoš nije potrebna viza. Od 2009. godine pasoši građana Srbije sa Kosova samo izgledaju kao oni u Beogradu, nekoliko reči na njima, Koordinaciona uprava za KiM, znače da im je za put po Evropi potrebna viza, do koje često ni ne mogu da dođu u ambasadama u Prištini.

„Jer svi traže sada kosovska dokumenta i kosovski pasoš da bi moglo da se aplicira. Tako da vraćam se na prvu priču. Ima ljudi koji imaju prebivalište. Evo na primer ja imam prebivalište u Vrnjačkoj Banji u srpskim institucijama, imam kosovsku ličnu kartu. Ja ću doći prvog septembra na granicu sa autom koji je VB i sa kosovskom ličnom kartom. Niko do ovog trenutka mi nije odgovorio šta će biti s mojim slučajem“, kaže direktor NVO „ACDC“ iz Severne Mitrovice Dušan Radaković.

Na stolu u Briselu ili na telefonskoj vezi pregovarača je sada pitanje tablica. Mnogo odgovora nedostaje i za već dogovoreno.

Za građane na Kosovu to nije ništa novo jer su navikli da im život poslednjih više od 20 godina može da stane u samo jednu reč – neizvesnost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.