Šta Srbiji donosi održavanje samita Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu? 1Foto: Wikipedia

Visoki diplomatski skup koji se organizuje u Beogradu u ponedeljak i utorak povodom obeležavanja 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja biće prilika za jačanje uticaja Rusije, kako na Srbiju, tako i druge zemlje učesnike, ali i izazov za organizaciju u jeku epidemiološke krize u našoj zemlji.

Samit povodom obeležavanja 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, koji će se održati na Beogradskom sajmu u ponedeljak i utorak, okupiće više od 100 stranih delegacija među kojima oko 40 šefova diplomatija. Suorganizatori ovogodišnjeg skupa su Srbija i Azerbedžan, koji je zemlja koja trenutno rukovodi Pokretom nesvrstanih, do 2022. godine.

Među učesnicima na ovogodišnjem skupu posebno se ističe prisustvo Rusije, koja se pojavljuje po prvi put od osnivanja Pokreta u statusu posmatrača, koji je dobila u julu ove godine po inicijativi ruskog predsednika Vladimira Putina.

Uključivanje Rusije u redove Nesvrstanih, u diplomatskim krugovima posmatra se kao pokušaj kreiranja „protiv teže“ uticaju Zapada i Evropske unije, kako na Srbiju kao ovogodišnjeg organizatora samita, tako i na druge zemlje učesnice.

Za razliku od prethodne konferencije Nesvrstanih koja je u Beogradu održana pre 10 godina, kada je Srbija ovaj skup u diplomatskim odnosima koristila najviše za „lobiranje“ protiv priznanja nezavisnosti Kosova, ove godine bi napori srpske diplomatije mogli biti usmereni na privlačenje veće podrške Rusije.

Dominacija ruskog uticaja na ovom skupu može se tumačiti i kroz potvrdu da će njemu prisustvovati šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, o čemu je javnost izvestila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Ovu posetu Lavrova bi, kako ukazuju izvori Danasa iz diplomatskih krugova, predsednik Vučić mogao da iskoristi i za jačanje energetskih sporazuma sa Rusijom, posebno u svetlu spekulacija o krizi s energentima u Evropi koja bi mogla nepovoljno da utiče na Srbiju.

Prisustvo Rusije na skupu Nesvrstanih, upućeni zato gledaju kao mogućnost da Srbija ojača energetske veze sa Rusijom kako ne bi previše zavisila od politika Zapada u ovoj oblasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, učestvovaće u sastanku na visokom nivou, kako je ranije najavljeno, te bi se moglo očekivati da će se tom prilikom on sastati sa Lavrovim.

Slanje poruka koje se odnose na status Kosova i Metohije nije usključeno ni na ovom skupu, ali ne očekuje se da to bude u fokusu. Posebno je zanimljivo što Srbija nije uputila poziv za učešće Kipru, iako je ova zemlja tradicionalni saveznik Srbije oko pitanja statusa južne pokrajine s obzirom na slične teritorijalne probleme koje i sama ima. Ovakvu odluku neki tumače u svetlu približavanja Srbije Azerbejfanu, koji je u lošim odnosima sa Kiprom, ali i nepopularan među zemljama Evropske unije te bi ovakvo približavanje Srbije režimu koji se smatra autokratskim moglo da naiđe i na neodobravanje u EU.

Osim toga, u spoljno-političkim odnosima ne vide se druge naročite koristi koje bi Srbija mogla da ima od ovog skupa s obzirom da u Pokretu nesvrstanih već duži niz godina ima samo status posmatrača, što obezbeđuje značajno manji uticaj od onog koji je na zemlje članice imala bivša Jugoslavija, pod vođstvom Josipa Broza Tita, koji je bio incijator jačanja saradnje Nesvrstanih.

I pored toga, ovo će biti „jedan od najvećih multilateralnih skupova u Evropi“, kako ga najavio ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, ali zbog toga će Samit biti poseban izazov u svetlu epidemiološke krize.

Epidemiološke mere za ovaj skup biće na najvišem nivou, prema protokolu koji je dostavljen medijima, a to će biti i poseban test za kapacitete Srbije u borbi sa pandemijom.

Kako je predviđeno, svi učesnici skupa, kao i predstavnici medija, volonteri i zaposleni u organizaciji, pre početka samita trebalo bi da prođu PCR testiranje koje je obezbeđeno besplatno u hali Beogradskog sajma, pre održavanja skupa.

Samo sa ovim testom biće moguć ulazak na skup, dok nigde nije navedeno da su oni koji imaju validan sertifikat izuzeti od obaveze testiranja, niti da u obzir dolaze antigenski testovi.

Osim epidemiloških mera, očekuje se i da će mere obezbeđenja biti na najvišem nivou s obzirom na prisustvo velikog broja svetskih lidera.

Tako je bilo i pre deset godina, u septembru 2011. godine kada je organizovana prethodna konferencija u Beogradu, koja se tada održavala u Palati Srbija a tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije bio je Vuk Jeremić koji je predvodio srpsku delegaciju.

Kipar nije pozvan zbog loših odnosa sa Azerbejanom?

Kipar, koji je učestvovao na prvoj konferenciji Nesvrstanih, ove godine neće imati svog predstavnika na Samitu. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u kiparskom Ministarstvu spoljnih poslova, bez navođenja razloga za tu odluku: „Nismo u mogućnosti dati bilo kakvo objašnjenje za ovo i bilo bi prikladnije pitati organizatore“, navodi se u odgovoru. Prema izvorima beogradskog portala Demostat, rukovodstvo Azerbejfana – zemlje koja je trenutno predsedavajuća Pokreta i samim tim suorganizator skupa 11. i 12. oktobra – protivilo se učešću Kipra, sa kojim ova zemlja ima loše diplomatske odnose. MSP Srbije nije se oglašavalo ovim povodom.