Stejt department: Srbija suočena sa brojnim izazovima u oblasti ljudskih prava

Takođe, ukazano je i na krivična dela koja uključuju nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditetom, kao i zločine, uključujući nasilje, protiv LGBTIQ populacije.

Kako se ističe, “vlasti su preduzele mere da identifikuju, istraže, krivično gone i kazne zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji, tako i na drugim pozicijama u vladi, pošto su zloupotrebe obelodanjene“.

„Ipak, brojni posmatrači veruju da su mnogi slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na pripadnike civilnog društva i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni”, navodi se u izveštaju.

U dokumentu se podseća se na ocenu nevladine organizacije Fridom haus o zemljama u tranziciji u kojem je Srbija označena kao hibridni režim i država u kojoj je stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija nastavilo da se pogoršava bez znakova poboljšanja.

Pominje se i zaključak organizacije Reporteri bez granica (RSF) iz 2021, prema kojem je Srbija zemlja slabih institucija i ujedno plen lažnih vesti koje šire senzacionalistički mediji, uz podršku vlasti.

“Tabloidi su nastavili da budu popularan i moćan kanal dezinformacija“, ukazuje se u izveštaju i napominje da su brojne njihove mete bili lideri opozicionih partija, građanski aktivisti i nezavisni novinari.

„Za neprofesionalno novinarstvo nije bilo delotvornih sankcija”, konstatovano je u izveštaju Stejt departmenta i uočeno da su vlasti Srbije iskoristile pandemiju kovida 19 da ograniče slobodu medija.

U izveštaju se navodi da su predstavnici vlasti tokom 2021. dobijali daleko više prostora u medijima od opozicionih političara.

Takođe, kako je predočeno, tokom godine je nekoliko medija objavljivalo tekstove u kojima su brojni novinari, aktivisti nevladinih organizacija i predstavnici nezavisnih institucija optuživani da su državni izdajnici koji pokušavaju da sruše ustavni poredak.

U dokumentu se iznosi i podatak nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) da 65 odsto građana Srbije veruje da je u zemlji veoma izražena korupcija i da je država neefikasna u borbi protiv korupcije.

Navodi se da je politički pritisak na pravosuđe i dalje zabrinjavajući i ukazuje na izveštaje o pritisku Vlade na ličnosti koje su kritikovale pravosuđe.

Pozivajući se na izveštaj Evropske komisije iz 2021, u izveštaju se konstatuje da je Srbija ostvarila slabe rezultate u procesuiranju ratnih zločina i traži unapređenje saradnje Međunarodnog rezidualnog mehanizma i Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

Primećeno je i da je „saradnja u oblasti pravosuđa između Srbije i Kosova veoma ograničena u oblasti ratnih zločina“.

Stejt department u izveštaju skreće pažnju na zaključak aktivista za zaštitu ljudkih prava i nevladinih organizacija na nedostatak efikasnog parlamentarnog nadzora bezbednosnih službi.

Još jednu godinu zaredom deo izveštaja posvećen je sudbini braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla koji stradali u Srbiji 1999. godine.

U izveštaju je precizirano da vlasti Srbije nisu postigle značajniji napredak u dostizanju pravde za žrtve i ocenjeno da je nejasno koliko ozbiljno istražuju slučaj.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su to što se u Srbiji nastavlja veličanje ratnih zločinaca i istorijskog revizionizma u vezi sa sukobima iz 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji, piše u izveštaju Stejt departmenta.