foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Iako blokade i protesti traju već nekoliko meseci, organizovani bunt građana ne jenjava već se širi na sve veći broj gradova, a prema podacima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), samo u nedelju 23. marta održano je najmanje 95 protesta širom Srbije.
U objavi CRTA-e navodi se da je od tih 95 protesta samo u Beogradu bio 31.
Tog dana, protesti su se održavali i u velikom broju gradova, ali i u velikom broju pojedinačnih mesnih zajednica u vidu zborova, koji su sve učestaliji.
View this post on Instagram
Sa druge strane, u Beogradu je na više lokacija u gradu, u različitim opštinama bilo i skupova građana koji su “blokirali” štandove Srpske napredne stranke.
Dok su se u Obrenovcu organizovali srednjoškolci, u Čačku građani zbog napada na studente, u Nišu građani i studenti zbog privođenja studenata, zborova je bilo u nekoliko mesta u Vojodini, sve do protesta u Subotici.
Pored toga, tokom cele nedelje, od 17. do 23. marta, prema istom izvoru održan je 261 protest i 35 zborova u najmanje 113 mesta u Srbiji.
Sociolog i univerzitetski profesor u penziji Đokica Jovanović kaže za Danas da se, kada se govori o sve većem buntu građana, moraju uzeti dve stvari u obzir.
“Prvi je je oslobađanje ljudi. Znate da su ljudi do juče bili stegnuti, što je potpuno razumljivo i opravdano, tako da oslobađanje ide polako, ali kao neka lagana plima osvaja sve veći ljudski prostor”, ističe Jovanović.
Sa druge strane, dodatnu motivaciju za sve veće organizovanje nezadovoljnih ljudi Jovanović vidi u formi organizovanja – zborovima.
“Predstavnička demokratija ne da čoveku kao pojedincu da se izjasni, on to očekuje od svog predstavnika, ali taj predstavnik nije u stanju da iznese mišljenje i stav svakog čoveka ponaosob, i u tom smislu se pojedinac oseća kao deo mase, a ona je jedna inercija i u tom smislu njegov glas ništa ne znači”, pojašnjava naš sagovornik.
Sa druge strane, ističe on, građanin u zborovima ima puno pravo da kaže, da bude saslušan, i da se zbor izjasni o njegovom predlogu.
“To je jedna vrlo važna individuacija, tu se radi o onome što se zove individualni, lični identitet koji je jači od kolektivnog. Čovek se oseća ispunjenim, poštovanim, živim, oseća se subjektom. Dakle i mene neko nešto pita i mene neko hoće da čuje”, kaže Jovanović.
U tome on vidi “čar demokratije” i dodaje da ona nije efikasna i brza, ali da to i ne treba očekivati od demokratskih procedura jer su uvek komplikovanije.
“Čak i parlamentarna demokratija podrazumeva procese, vreme i manju efikasnost, ali to su tehnička pitanja. Mislim da je važnije da se čovek oseti poštovanim i kao građanin i kao ljudsko biće, i da mu to daje priliku da kaže šta ima”, naglašava sagovornik Danasa.
Naknadno, Jovanović ističe da ljudi koji imaju osećaj kolektivne odgovornosti i žele da provere svoj predlog to mogu uraditi na zborovima.
“Takvim ljudima je važno šta misli kolektiv i tkao proveravaju sebe. To je važan činilac”, kaže naš sagovornik i dodaje dai tada postoji rizik da grupa odbije njegove predloge koji su značajniji, ali ponavalja da je važnije da se čovek oseti uvaženim i vidi da ga jedna grupa ljudi do koje mu je stalo sluša i da je spremna da diskutuje o njegovim predlozima.
Govoreći o motivaciji ljudi da se uopšte organizuju u manjim sredinama i na način zborova, Jovanović podseća da postoje zakonski osnovi u mesnim zajednicama za organizovanje javnih rasprava, ali dodaje da njih uvek organizuje neki politički autoritet, te da su organizovane reda radi, kako bi taj autoritet imao pokriće za svoju odluku.
“U zborovima postoji širi osnov, tu nema zapisivanja šta sam rekao i sumiranja, već će drugi me neposredno čuti. Mislim da se o tome radi, do sad je to bilo fingiranje, to organizuju partije, i zna se da će se to iskoristiti za pokriće odluke koju su sami već doneli” pojašnjava Jovanović i dodaje da tu uvek ima manipulacije, dok na zboru to nije tako lako, ili je bar teže manipulisati ljudima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
