foto (BETAPHOTO/Snežana Bogavac)Članstvo u EU mora da bude deo svake platforme koja je protiv vlasti, da nam se ne ponovi Koštunica 2000. gde glasaš za jedno, a ono ispadne da nije baš tako kako si mislio.
Ipak, jasnije zauzimanje stava izazvalo bi podele među studentima, a neodređenost olakšava vlasti učitvanje najgore i najnepopularnije verzije tih politika studentskoj listi. Da bi to prevazišli, studenti će verovatno vremenom morati da ponude neki odgovor, kažu sagovonici Danasa komentarišući to što se u programu studenata ne pominju evropske integracije niti s tim blisko pitanje Kosova i Metohije.
Studenti su u svom programu naveli da se bore za, ispunjenje svih studentskih zahteva, slobodu medija, slobodne i pošetene izbore, nezavisno i efikasno sudstvo i tužilaštvo, državu bez korupcije i organizovanog kriminala, a u oblast koje su istakli naveli su javna preduzeća i projekte, bezbednost građevinskih obekata i sobraćajnica, raspolaganje mineralnim resursima i zaštitu životne sredine, poljoprivredu, prosvetu, nauku, kulturu, zdravstvenu zaštitu, lokalnu samoupravu, studentsko organizovanje, radnička pitanja i nacionalni interes.
U trenutku kada zbog toga što vlast ne ispunjava reforme neophodne za članstvo u EU pa integracije stoje u mestu već godinama, kada je zainteresovanost građana za taj proces na niskom nivou, studenti u blokadi, koji su vozili bicikle i trčali do sedišta te iste Unije od koje očekuju podršku i pomoć, strateški cilj člantva u EU nisu stavili ni rečju u njihov program.
Nema ni stava o KiM, koje će ih, kao veliki problem i jedno od najvažnijih pitanja, sačekati ukoliko osvoje vlast u razgovorima sa predstavnicima EU.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da je ovakav potez studenata stvar izborne taktike da se platforma zadrži na najmanjem zajedničkom imenitelju.
– To je legitimno, ali smatram da članstvo u EU mora da bude deo svake platforme koja je protiv vlasti, da nam se ne ponovi Koštunica 2000. gde glasaš za jedno, a ono ispadne da nije baš tako kako si mislio – objašnjava on.
Prema njegovim rečima, ovako se Vučiču otvara prostor za priču u EU da je on jedini koji vodi Srbiju ka Uniji, makar deklarativmo.
– Bez izjašnjavanja se otvara prostor za drugu, opozicionu partijsku listu koja bi bila otvoreno pro EU koja bi privukla glasove građane koji bi bili neodlučni da li da glasaju za studentsku listu koja nema jasan pro EU stav. Što je takođe legitimno – ukazuje Međak.
Dok Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremene politike, konstatuje da je nesumnjivo jasno da studenti imaju različite stavove o Evropskoj uniji i Kosovu.
– To pokazuju, na primer, i istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, prema kojima su mladi već dugo godina podeljeni po pitanju članstva u EU i onoga što bi trebalo da bude politika Srbije prema Kosovu. Studenti su putovali do Strazbura i Brisela i na taj način pokazali da vide EU kao potencijalnog partnera, ali sve vreme imamo i studente na protestima koji pokazuju stavove koje možemo kvalifikovati kao evroskeptične – pojašnjava Ivković za Danas.
I dodaje da to što studentski pokret može da okupi ljude toliko različitih shvatanja mu daje širinu i za sada je njegova prednost.
– U tom smislu, dobro je što se ne određuju po tom pitanju jer bi jasnije zauzimanje stava izazvalo podele – navodi.
Loš aspekt je što će, kako kaže, zbog te neodređenosti, vlasti i njima bliskim komentatorima biti lako da učitavaju najgore i najnepopularnije verzije tih politika studentskoj listi (mada je i sama vlast neodređena po tim pitanjima).
– Da bi to prevazišli, studenti će verovatno vremenom morati da ponude neki odgovor na pitanje šta će biti sa tim procesima ukoliko vlast preuzme lista koju oni podrže, ali da istovremeno taj odgovor ne izazove pomenute podele – zaključuje Ivković.
O ovoj temu govorilo se i u Utisku nedelje, studenti koji su bili gosti kažu da nije vreme da se o tome izjašnjavaju studenti.
Gošća studentkinja Aleksandra Nikolić je navela da je to za neke buduće izbore, kada budemo imali minimum pravne države i osnovnih ljudskih prava.
„Kada to rešimo, onda može da se priča o spoljnoj politici i Evropskoj uniji. To što EU u tom papiru ne znači NE Evropskoj uniji, već jednostavno to pitanje sada nije na dnevnom redu“, objasnila je ona.
Dok je politikolog Boban Stojanović naveo da je „onaj ko pred studente postavlja pitanje gde im je EU u izbornom programu zlonamerna osoba“.
„Zašto to godinama ne pita SNS? S kojim pravom pitati mladost ove zemlje gde je EU, šta smo mi ostali radili? Da li će se sada odlučiti o EU? Neće, neće ni za pet godina sigurno. To su sve zlonamerne zamke i studenti ih zaista dobro izbegavaju“, ocenio je Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
