Kafa koja je podigla prištinsku prašinu: Đurićev „slučajan susret“ sa Nedžmedinom Spahiuom usred unutarporodičnog sukoba

Spahiu je fotografiju objavio na svom Fejsbuk profilu, uz napomenu da je fotografija nastala u Đurićevoj kancelariji u Beogradu.

Vest o sastanku preneli su brojni kosovski mediji na albanskom, a Spahiu je za jedan od njih, Teve7, izjavio da se sa srpskim šefom diplomatije poznaje više od deset godina i da su na sastanku razgovarali o problemima koji postoje na Balkanu i dijalogu između Kosova i Srbije.

Da se sa Spahiuom sastao objavio je i Đurić, koji je uz fotografiju naveo da su razgovarali o načinu za prevazilaženje tenzija i poboljšanju međuetničkih odnosa.

Spahiu, komentarišući natpise u prištinskim medijima, kaže da se podigla “očekivana prašina”.

“Jednostavno ja sam bio na jednoj konferenciji u Beograd, ministar je saznao da sam tu i pozvao me na kafu. To je to. Razgovarali o temama međunetničkih odnosa, dijaloga, razmenjivali mišljenja. Ništa naročito. Prašina se digla jer opozicija u Prištini misli da sam bio da obezbeđujem glasove za Aljbina Kurtija što uopšte nije istina. Nismo razgovarali uopšte o tome”, navodi.

On dodaje da je naučio neke stvari u tom razgovoru, a da veruje da je i Đurić od njega.

“To je bio neformalan razgovor o temama koje tište kosovsko društvo, odnose Beograda i Prištine i u regionu generalno. Ne bi bilo korektno da ulazim u detalje razgovora, ali naravno da za Marka Đurića smatram da je daleko najdalekovidniji političar u srpskoj vlasti i on jako vodi računa o srpskim interesima i zna šta hoće i šta želi da postigne. Za mene je razgovor sa njim bio koristan, a verujem i za njega”, napominje on.

Đurić je u ponedeljak ujutru izjavio za Blic TV da je glavni razlog za to što Srbija nije prva na listi zemalja kandidata u evropskim integracijama naša nezavisna spoljna politika, ali i zastoj u dijalogu sa Prištinom gde je „Srbija talac ponašanja Kurtijevog režima“.

Spahiu kaže da s tom ocenom nije saglasan. “Ne bih rekao tako. Imam dosta neslaganja sa Kurtijem, ali možda ta optužna je preterana, mada i razumljiva od strane Đurića”, kaže on.

Naš sagovornik, takođe, odbacuje ideju prelazne vlade za izlazak iz parlamentarne krize u kojoj se Priština trenutno nalazi.

“Prelazna vlada bi bila predaja vlasti Demokratskoj patiji Kosova Hašima Tačija. Naravno od takve vlade nema nikakve vajde, to bi značilo uništenje za Kurtija. Kurti će promeniti kandidata onda kada nađe 61 glas u parlamentu, sada ima 57 glasova, a i potencijalno tri glasa druga, ali mu treba još jedan. Dobija na vremenu, jer ovo za predsednika parlamenta nema zakonski rok do kada se treba izabrati, ali čim se izabere predsednik parlamenta onda je zakonski rok od 15 dana da se formira vlada i time ne samo što Kurti predlogom Aljbuljene dobija vreme, nego i opozicija mu daje vreme, jer se plaše da ako Kurti ne uspe da sasatavi vladu a i oni nisu sposobni za to, moraju novi izbori, a ti novi izbori ne odgovaraju nikome”, smatra Spahiu.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etnčike odnose, smatra da ovaj sastanak naravno nije slučajan.

“Marko Đurić dosta teško poziva na kafu, pogotovo one koje bi morao da poziva kada je u pitanju Kosovo, a mislim tu na Srbe koji nisu u Srpskoj listi a i naravno na druge Albance koji ovde često borave. Kada je reč o Spahiu, govorimo o jednom mirovnjaku, još iz devedesetih godina, vodio je Radio Južna mitrovica, i sve vreme, i pre Marka Đurića, učestvovao u tim projektima saradnje u gradu Mitrovica. Poznat je i u kosovskoj i u široj javnosti kao neko ko jeste za dijalog”, navodi on.

Janjić kaže i da se nada da je Marko Đurić pored kafe hteo da pošalje poruku da je Beograd spreman za dijalog. “Bojim se da je pogrešan način izabran da se pošalje takva poruka i loš momenat. Dobar momenat je onda kada se formira vlada na kosovu, ali izgleda da se neće ni formirati, već će biti ponovljenih izbora. Slati tu poruku sada je neka vrsta cinizma. Neprimereno je”, ocenjuje.

Janjić kaže da se ovim sastankom, zloupotrebom imidža Spahiua, kompenzuje neuspeh u dijalogu, gde, navodi, i Đurić ima odgovornost. Spahiu je, navodi, uporan, pojavljuje se i na Tanjugu i ima “svoju vertikalu”, ali ovaj sastanak, poručuje Janjić, pokazuje veliki problem – da vlasti nisu spremne da razgovaraju o problemu Kosova sa Srbima koji se sa njima ne slažu, bilo da su u Beogradu ili na Kosovu i da nisu spremni na ozbiljne razgovore u Briselu, a pogotovo ne ispunjavanje obaveza iz sporazuma.

Na pitanje da li je njega nekad Đurić tako zvao na kafu, Janjić ponavlja da bi vrlo lepo bilo da je to praksa, ali da je opšte poznato da to nije tako.

“Marko je zaboravio da on više nije direktor Kancelarije za KiM, mada mislim da oni nikada nisu ni znali šta ko radi. Zloupotreba i teme i Spahiu, a pokriva se nepsobonost Marka Đurića za posao koji radi”, kaže on.

Đurić je u ponedeljak na Iksu objavio video snimak u kojem, između ostalog, kaže da tri meseca nije želeo da odgovara na uvrede koje je dobijao sa televizija sa nacionalnom frekvencijom, a podelio je i nekoliko naslova u kojima ga, pretežno, napada predsednik SRS-a Vojislav Šešelj.

Janjić kaže da su to “unutrašnja porodična pitanja” u koja se ne bi uplitao.

“Jasno je kada pogledamo decenije ko i dalje u toj porodici utiče, a Marko Đurić je prolazna epizoda”, zaključuje Janjić.

Nedžmedin Spahiu je matematičar, politikolog i univerzitetski profesor iz Južne Mitrovice. Predavao je na Univerzitetu u Tirani, Univerzitetu u Tetovu, Univerzitetu u Prištini i Univerzitetu u Hamburgu. Kako je sam ranije otkrio, bio je savetnik Ramuša Haradinaj 2005. godine, kada je lider Alijanse za budućnost Kosova bio na poziciji kosovskog premijera.

Autor je knjige „Teorija kosovske nacije“, kao i više naučnih radova i knjiga iz oblasti matematike i politikologije.

Tokom 1989. i 1988. godine bio je studentski lider Univerziteta na Kosovu, dok je 1988. i 1989. bio koordinator studentskih lidera bivše Jugoslavije, navodi se na Vikipediji.

Osniva 1999. godine Radio-televiziju Mitrovica, na kojoj su se emitovale i debate o najaktuelnijim političkim i kulturnim pitanjima, a od iste godine vodi Skupštinu kosovskih nevladinih organizacija kao predstavničko telo kosovskog civilnog društva.