Teške dileme pred Srbijom: Sankcije Rusiji i priznavanje nezavisnosti Kosova 1foto BETAPHOTO (AP Photo/Darko Vojinovic)

Pre ruske agresije na Ukrajinu tolerisano je srpsko manevrisanje između Zapada i Rusije. Danas se od Vučića traži da izabere stranu: uvede sankcije Rusiji ili odustane od evropskog puta Srbije.

Agresija Rusije na Ukrajinu pokrenula je lavinu događaja koji su se odrazili na ceo svet. Jedno od mesta gde se prilično snažno osećaju odjeci rata u Ukrajini je region Zapadnog Balkana, a posebno su intenzivni u zemljama koje su tradicionalno bliske Rusiji.

Kada su zemlje Evropske unije, zajedno sa Sjedinjenim Državama, počele da uvode sankcije Rusiji, sa istim zahtevom se suočila i Srbija, zemlja koja je uspešno manevrisala između interesa Evropske unije i svog tradicionalnog prijateljstva sa Rusijom za Protekla decenija.

Dok se pre ruske agresije na Ukrajinu, zbog niza ekonomskih i geopolitičkih razloga, na takvo ponašanje Srbije gledalo s popustljivošću od kraja februara, kada je počeo rat u Ukrajini, sve su češći pozivi da Srbija odluči i preduzme strane.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je istakao da je Srbija pred teškom dilemom, jer se više od tradicionalnog saveza dve zemlje dovode u pitanje neka mnogo važnija pitanja, pre svega ekonomski odnosi i pitanje nezavisnosti Kosova.

Srbija je u veoma teškoj situaciji, kaže direktor Centra za regionalizam u Novom Sadu Aleksandar Popov, objašnjavajući da pored očiglednog ekonomskog problema postoji i problem odnosa Srbije prema Kosovu.

Pitanje Kosova

„Ovde postoji još jedan pritisak, a to je da se pitanje Kosova reši što pre. I to nije slučajno, jer se Putin pozvao na presudu međunarodnog suda kada je govorio o Donjecku i Lugansku, tzv. republike. On je Kosovo pozvao kao presedan i slomio adut Srbije od nepriznavanja Kosova. Sada postoji pritisak sa Zapada na tu stranu da se što pre okončaju pregovori i da Srbija prizna Kosovo. To bi Putina izvuklo iz te rasprave, jer bi to bilo dogovoreno razgraničenje, odvajanje jedne pokrajine, jednog dela Srbije, dogovoreno sa matičnom državom. Ne znam koliko će trajati ovaj manevar. Pritisak na Beograd je veliki – ekonomski i politički“, kaže Popov.

Da se ​​Srbija nalazi u izuzetno teškoj situaciji smatra i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Milovan Pisari, koji kaže da se približava vreme kada će zemlja biti prinuđena da donosi drastične odluke.

„Od trenutka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je prvo kupila vreme, a kasnije je predsednik republike izjavio da s jedne strane osuđuje invaziju Rusije i da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da sa druge strane neće uvoditi sankcije. Rusija. Učinio je to iz dva razloga. „Prvo zbog prijateljskih, ali rekao bih interesantnijih odnosa Srbije i Rusije, a drugi razlog je to što Srbija, naravno, treba i želi da vodi svoju politiku, koja prvenstveno uključuje pitanje Kosova.

Glavno pitanje sada pred Srbijom je koliko će dugo moći da balansira između dve strane. Izbor koji napravi, kakav god da je, može biti traumatičan, posebno za ekonomiju zemlje.

„Pitanje je koliko će on moći da zadrži tu neutralnost iz razloga što Evropska unija vrši pritisak na Srbiju, ne otvoren i direktan, već preko svojih ambasadora vrše pritisak i traže od Srbije da se prilagodi spoljnoj politici EU, što znači uvođenje sankcija Rusiji“.

S druge strane, Srbija još uvek ne zna šta da radi jer su problemi veliki – šta bi bilo da Srbija tek tako uvede sankcije Rusiji. Srpska privreda bi doživela ogromnu traumu i bila bi na velikom gubitku. Samo da podsetim da postoje velike veze između Srbije i Rusije kada je u pitanju izvoz iz Srbije u Rusiju, ali i kada je reč o uvozu nafte i gasa iz Rusije. „Naftna industrija Srbije je u vlasništvu ruske kompanije, tako da je to najvažnije“, kaže Pisari.

Stvoreno rusko raspoloženje

Pisari je takođe mišljenja da će pitanje Kosova biti veoma važno u formiranju stava, pa je „u interesu Srbije da traži od Evrope da na neki način pomogne po pitanju Kosova u slučaju da Srbija uvede sankcije”. „Stav Srbije je sledeći: zašto se Evropska unija bori za celovitost Ukrajine, a nije se borila i neće se boriti za teritorijalni integritet Srbije; dakle, zašto je priznala Kosovo i zašto ta odluka nije povučena“, objašnjava on.

Ono što će biti dodatna otežavajuća okolnost u procesu Vučićeve konačne odluke jeste dugoročna, planska i smišljena „rusifikacija” srpskog društva, objašnjava Popov.

„Vučiću je za sada najgore što se ovde stvaralo deset godina, za vreme njihove vladavine, jer se rusko raspoloženje stvaralo preko medija. Ovde postoji prorusko raspoloženje i kaže se da su Rusi naš bratski narod. Kakvu god odluku donese, biće teško. Ako uvede sankcije Rusiji, može naići na žestok otpor dobrog dela građana. On sam kaže da je 80 odsto građana proruski orijentisano. Oni su krivi jer su stvorili takvo raspoloženje, pa ispada da nam je Rusija najveći politički i ekonomski partner, a ne Evropska unija. Naša vlada je došla u zamku i kako će se dalje odvijati i koliko će Zapad dozvoliti da traje ovaj manevar – ostaje da se vidi“, kaže Popov.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.