Tramp je premalo mario za demokratiju na Balkanu 1Foto: Beta/ Predsedništvo Srbije Dimitrije Goll (arhiva)

Stručnjaci za međunarodne odnose iz Sjedinjenih Država i Srbije saglasni su sa ocenom američkog zvaničnika zaduženog za Balkan Metjua Palmera da će nova administracija na čelu sa predsednikom Džozefom Bajdenom težiti stabilnosti ovog regiona…

… ali smatraju da Bajden, zbog unutrašnjih problema, neće biti u stanju da se značajnije posveti rešavanju pitanja poput normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i da će u spoljnopolitičkom kursu više insistirati na demokratiji i vladavini prava od svog prethodnika na funkciji Donalda Trampa.

Palmer je za RTV Albanije rekao da će Vašington imati „isti, stabilan i kontinuiran pristup Balkanu“, te da od nove kosovske vlade, koja će biti izabrana nakon parlamenarnih izbora 14. februara, očekuje da razmotri pristup dijalogu sa Beogradom.

„Bićemo dobar partner i ovoj vladi, kao i prethodnim vladama na Kosovu“, istakao je on.

Komentarišući najnovije Palmerove poruke, Danijel Server, profesor na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins, kaže za Danas: „To je uobičajen odgovor koji dobijate od vladinih zvaničnika tokom tranzicije vlasti, i na Kosovu i u SAD.“

– Veoma uopšteno govoreći, istina je da će američki ciljevi za ovaj region ostati isti: stabilnost, demokratija, prosperitet, integracija u EU. Ali, ne treba da budete genijalni naučnik da biste razumeli da je Tramp premalo mario za demokratiju, a da je Grenel (Ričard Grenel, specijalni Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, prim. nov.) smatrao da će ekonomskom saradnjom biti prevaziđene političke razlike, što nije bilo dominantno gledište u prethodnim američkim administracijama. Očekivati od nove vlade (Kosova, prim. nov.) da razmotri svoj pristup dijalogu je normalno, kao i volja da se pozdravi nova vlada, iako to Grenel, zapravo, nije učinio poslednji put, kada je Aljbin Kurti došao na vlast. Drugim rečima: nema novosti, ali ima dosta ignorisanja važnih razlika, konstatuje Server.

Govoreći o kursu zvaničnog Vašingtonu prema Balkanu, Gregori Rejmond, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Ajdahu, poručuje: „Očekujem da Bajdenova administracija stavi više akcenta na članstvo u EU. Ipak, taj naglasak će biti umnogome retorički, jer se Bajden suočava sa nekoliko velikih problema na domaćem terenu, u koje će uložiti najviše energije, to su: saniranje pandemije, ponovno pokretanje američke ekonomije, izmena Trampove politike prema migrantima, životnoj sredini i zdravstvu, kao i hvatanje ukoštac sa političkim problemima izazvanim nasilnom pobunom Trampovih pristalica, što je vodilo njegovom opozicu u Senatu.“

– Imajući u vidu težinu navedenih problema, smatram da Bajden neće moći da posveti mnogo pažnje Balkanu, ili bilo kojem drugom delu sveta, osim odnosa prema Rusiji i Kini. Naravno, pitanje Severne Koreje će takođe zahtevati pažnju, čak i ukoliko Bajden želi da se fokusira na druga pitanja. Druga stvar koja izaziva brigu jeste ekonomija. Rešavanje nekih od unutrašnjih problema Amerike iziskivaće visoke troškove, što će ograničiti inicijative koje će Bajden sprovesti u spoljnoj politici. Postojaće želja da se stvore partnerstva u Evropi, kao i da se ponovo izgrade tradicionalna savezništva, ali neće biti mnogo finansijskih resursa da se podrže ta partnerstva. Dakle, očekujem da će se dosta govoriti o važnosti demokratije i vladine prava, ali ne tako mnogo opipljive finansijske pomoći. Takođe, prema mom mišljenju, zbog nedavnih nasilnih upada u Kapitol, sumnjam da će američka retorika o demokratiji i pravu više imati istu težinu širom Evrope i na Balkanu, kao što bi novi predsednik i Metju Palmer možda želeli, ukazuje Rejmond.

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, konstatuje da se „stabilan i kontinuiran“ pristup može očekivati, „mada mnogi priželjkuju povratak na vreme pre Trampa“.

– Ne znam tačno šta bi to podrazumevalo, budući da se prepuštanje liderske uloge na Balkanu EU i Nemačkoj desilo još za vreme predsedničkog mandata Baraka Obame. Naširoko se priča o tome da će SAD težiti većoj koordinaciji sa EU, da će podržati Miroslava Lajčaka (specijalnog izaslanika EU za pregovore Beograda i Prištine, prim. nov.), da će se jasnije usprotiviti autoritarnim tendencijama, ali mi zapravo ne znamo da li će tako i biti. Svet se promenio, deo američkih interesa je ostao isti  (tu pre svega mislim na podršku Kosovu i BIH, vladavini prava i evroatlantskim integracijama), ali, ni Turska više nije saveznik SAD, dok se Kina kao globalni takmac u međuvremenu jako dobro pozicionirala na prostoru jugoistočne Evrope, a sankcije nisu „slomile“ Rusiju. Sve to zahteva određeno prilagođavanje. Zato stalno insistiram da „Vašingtonski sporazum“, koliko god bio i adut u kontekstu predsedničkih izbora, sadrži i neke odredbe koje su i interesu Amerike, naglašava Savković.

Prema Savkovićevom mišljenju, zbog rešavanja unutrašnjih pitanja u SAD, kao i nekih prioriretnih spoljnopolitičkih tema, poput Pariskog sporazuma i odnosa prema Iranu, ne treba očekivati da će ove godine „poteći“ neka nova inicijativa iz Vašingtona koja će se odnositi na Balkan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.