Deklaracijom i preporukama Savetu za stabilizaciju i pridruživanje (SAA), koja je usvojena juče u Prištini, povodom stupanja na snagu međunarodnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zaključenog između Kosova i EU i sednice Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (SACP), stvara se politička atmosfera i uvod za povlačenje vojnih snaga sa Kosova, tumače za Danas izvori iz Evropskog parlamenta, koji nisu hteli da o tome govore javno, a svoje zaključke o povlačenju vojnog prisustva na Kosovu zasnivaju na razgovorima sa predstavnicima NATO.
Naši izvori pripadaju grupi koja dolazi iz država Evropske unije koje nisu priznale Kosovo i koje lobiraju protiv nezavisnosti Kosova.
Danas je imao uvid u nacrt deklaracije, odnosno amandmane, koji su uloženi na taj tekst, koji govore da u EU i dalje postoji grupa koja u značajnim političkim događajima u kontekstu evropskih integracija Kosova, pokušava da ublaži odlike nezavisnosti Kosova i nastavi da insistira na toj činjenici.
Tako u delu koji pozdravlja stupanje na snagu Sporazuma o Asocijaciji i Stabilizaciji između EU i Kosova 1. aprila 2016, kao prvog ugovornog odnosa i osnovu za uspostavljanje zajedničkog institucionalnog okvira između EU i Kosova, izražava se zadovoljstvo time da je SAPC prvo zajedničko telo osnovano pod okriljem SAA, koje popločava put ka integraciji Kosova u EU, posebno unapređujući politički dijalog i tešnju trgovinsku integraciju. Komitet je pozvao vladu Kosova da se fokusira na primenu korenitih reformi neophodnih u cilju ispunjenja obaveza iz SSA.
U amandmanu koji je uložen na ovaj član stoji potreba da se izbaci deo o zadovoljstvu zbog „popločavanja puta ka integraciji Kosova u EU“, ali potvrđuje poziv vladi Kosova da se fokusira na primenu korenitih reformi neophodnih u cilju ispunjenja obaveza iz SSA.
U drugoj tački deklaracije navodi se da pet zemalja članica nije formalno priznalo Kosovo, i naglašava da bi to priznanje pomoglo u EU integracijama Kosova, povećalo stabilnost u region i omogućilo normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. U amandmanu se pak podvlači da osamdeset i pet zemalja članica UN nije formalno priznalo njegovu nezavisnost.
Treća tačka deklaracije pozdravlja napredak ostvaren u okviru procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, ali i izražava zabrinutost u pogledu visokog broja nestalih osoba i slab napredak ostvaren u tom pogledu. Poziva se na otkrivanje istine, kao pretpostavku za započinjanje procesa međusobnog pomirenja. U amandmanu se samo izražava zabrinutost u pogledu visokog broja kidnapovanih i nestalih osoba, članova svih etničkih grupa i posebno: Srba, Turaka, Roma i Goranaca. Sa zabrinutošću primećuje se da su samo četiri slučaja rešena tokom 2015, što je najniža zabeležena godišnja brojka od kraja konflikta, podsećajući da je slučaj 1666 nestalih osoba ostaje nerešen do danas.
Četvrta tačka deklaracije pozdravila dugo očekivanu odluku Komisije da preporuči bezvizni režim za građane Kosova i poziva Savet da je u celosti i brzo usvoji, te izražava zadovoljstvo poslom koji su kosovske vlasti obavile kako bi dovršile trend ilegalnih migracija, uz isticanje da bi kratkoročne mere usmerene na odvraćanje populacije od odlaska trebalo da budu praćene socioekonomskim merama. U amandmanu se pak ističe snažno protivljenje odluci Komisije da preporuči bezvizni režim za Kosovo, uz podsećanje da 40 odsto populacije Kosova je nezaposleno i da je deset odsto od 1.6 miliona stanovnika Kosova otišlo u inostranstvo tokom 2014.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
