Foto: FoNet / Milica VučkovićMnogi u EU veruju u diskurs o Srbiji kao mafijaškoj državi i državi organizovanog kriminala, to nije dezinformacija ali jeste pristrasan diskurs. Moramo više da objašnjavamo gde je napravljen napredak. Svi znaju da ovde u Beogradu postoji veliko nazadovanje u demokratiji, vladavini prava, slobodi medija, opohođenju prema opoziciji, ali Srbija i pored toga zaslužuje da bude tretirana kao zemlja kandidat – izjavila je Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta iz redova stranke Zelenih i izvestiteljka EU za Kosovo na panelu „Berlinski proces – šta je sledeće?“ koji se održavao tokom drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma.
Fon Kramon je rekla da razume frustriranost ljudi u regionu zbog neispunjenih obećanja o pridruživanju Evropskoj Uniji ali i istakla da se u institucijama EU radi na pitanjima regiona ali ne dele sve države članice isto intresovanje za pomoć regionu.
– Imamo aktivnu grupu u EP koja se bavi Zapadnim Balkanom, ali treba da prenesemo teme regiona iz ovog balončića u širi diskurs država članica, posebno onih koje nemaju predstavu šta se dešava u regionu. Na primer, francuski predsednik koristi ovaj region samo za unutrašnje potrebe, isto je i sa Holandijom i nekim drugim državama, meni je to tužno – navela je Fon Kramon.
Ona je govorila i o tome kako bi mogao da izgleda Berlinski proces i politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu nakon promena koje će doneti formiranje nove vlade u Nemačkoj.
– Mislim da su Zeleni najveća podrška pridruženju regiona Evropskoj uniji. Zeleni će definitivno agendu za Zapadni Balkan uneti u koalicioni dogovor (za formiranje Vlade u Nemačkoj, prim. aut.). Nadam se da možemo da nastavimo Berlinski proces sa više energije, sa više distinkcije u odnosu na prethodni period. Nadam se da sledeći kancelar Nemačke neće ići u Beograd i Tiranu nego u Crnu Goru i Skoplje, kako bi ukazao na progres koji je tamo napravljen. Pokušaćemo i da približimo Berlinski proces onim državama članicama koje su skeptične prema regionu jer je potreban dodatni uticaj na političare u Parizu i Hagu kako bi obećanje o proširenju bilo održano – navela je Fon Kramon.
Nikola Dimitrov, potpredsednik vlade Severne Makedonije za evropske integracije, istakao je da je Nemačka, kroz Berlinski proces, pokazala da je strateški cilj učiniti ovaj region delom EU i da bez toga nema mirne, demokratske budućnosti regiona.
– Ipak, proces EU integracija je još uvek u krizi – videli smo da je poslednje poglavlje u pregovorima Srbija otvorila u decembru 2019. godine, Crna Gora u junu 2020. da ne pričamo o viznoj liberalizaciji za Kosovo. Imamo i odluku iz marta 2020. da se otpočnu pregovori za pristupanje Severne Makedonije i Albanije koja još uvek ne može da bude implementirana, naveo je Dimitrov.
Zoran Nečev, direktor Centra za EU integracije Instituta za Demokratiju Severne Makedonije govorio je o važnosti Berlinskog procesa nakon poznate izjave bivšeg predsednika Evropske Komisije Žan-Klod Junkera da „nema proširenja EU pod njegovom palicom“ ističući da je ideja Nemačke bila da se proces pridruživanja ponovo postavi na kolosek.
– Fokus je bio na tri pitanja – intenizviranje regionalne saradnje, rešavanje bilateralnih problema, gde se eksplicitno navode odnosi Srbije i Kosova, i Severne Makedonije i Grčke, a treće je ekonomski razvoj. Videli smo u praksi konkretne rezultate – rešen je sukob između Severne Makedonije i Grčke. Zahvaljujući Berlinskom procesu i stalnim sastancima premijera imali smo istorijsku posetu premijera Albanije Edija Rame Aleksandru Vučiću kao premijeru Srbije, posle 68 godina. Nekada zaboravljamo ovakve stvari a one jesu veoma važne – istakao je Nečev.
Pored njih, govornici na ovu temu bili su i Kristijan Hageman, zamenik izvršni direktor Asocijacije za Jugoistočnu Evropu iz Minhena i Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, a razgovor je vodio Maks Brandl, direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
