Da li je Đokić bolji kandidat za predsednika ili premijera?

Od izbijanja velikih studentskih i građanskih demonstracija prošle godine, Đokić važi za osobu koja bi mogla da bude novi lider opozicione javnosti. On je čak rekao da bi mu bila čast da bude na listi studenata.

Poseldnjih dana u delu javnosti figurira kao predsednički kandidat.

S obzirom na to da postoji mogućnost da parlamentarni izbori budu pre predsedničkih ili čak u isto vreme, oni koji možda planiraju da ga kandiduju ili stave na listu moraće da se odluče koja će to funkcija biti.

Sociolog Jovo Bakić smatra da bi Đokić bio bolji kandidat za predsednika.

– Na osnovu osobina koje je dosad u javnosti ispoljio, mogao bi da bude onaj koji je prihvatljiv većini građana time što će da deluje pomirljivo u oštro zavađenom društvu. Premijer pak treba da bude „hirurg“, koji će bez milosti odstranjivati organizovani kriminal po dubini državnog aparata – ističe Bakić za Danas.

On misli i da bi Đokić kao predsednik stekao i priličan međunarodni ugled Srbije, nakon „srozavanja“ koje je izvedeno u poslednjoj deceniji.

Na pitanje ko je premijer, ako je Đokić predsednik, odgovara da je to na studentima da odluče nakon pobede na izborima i odbrane izbornih rezultata.

– Razume se, oni odlučuju i o predsedničkom kandidatu, ali čini mi se da ovaj trenutak, kao neki veliki talas, sam izbacuje najboljeg predsedničkog kandidata na površinu – navodi Bakić.

Dok sociološkinja Vesna Pešić ukazuje na to da Đokić, da bi postao predsednik mora da ima 80 odsto poznatosti u populaciji.

– Mi ga znamo, a moraji svi da ga znaju. I mora da postane političar, osmisli svoju političku kampanju i dva puta obiđe Srbiju. Predsednik se direktno bira i mora da ga poznaje biračko telo. Nije dovoljno da ga mi poznajemo. A on bi morao da prihvati čisto političku poziciju sa svojim programima, šta će kao političar/ predsednik da radi – kaže ona za Danas.

Marko Vujić, docent Fakulteta političkih nauka, pak ukazuje na to da je Đokić pokazao nesvakidašnju sposobnost da iz „minusa“ ode u plus.

– Pozicija iz koje je u javnosti startovao nije bila nimalo jednostavna. Odijum koji je stvoren, tj. medijski isforsiran da je „kandidat vlasti“ za rektora, načinio je polaznu poziciju rektora daleko od lagodne, i daleko ispod nule sa koje bi bilo prirodno da je startovao – kaže on.

I procenjuje da ovo ukazuje na bar dve vrline njega kao potencijalog kandidata za najvišu političku funkciju.

– Prva, da ima sposobnost da iz negativnog ambijenta lične pozicije, dođe u položaj heroja i lidera autonomije akademske zajednice i čitavog Univerziteta. Druga, da doslednim i temeljnim radom razbije početni narativ o svom izboru na funkciju, i to putem kojim se ređe ide, kroz direktnan duel sa aktuelnim režimom, stajanjem uz studentake zahteve, i maksimalnim sluhom za njihovu želju ka boljem društvu, društvu pravde i odgovornosti – opisuje Vujić.

Prema njegovim rečima, iako po vokaciji i samom nastupu ne deluje kao političar, Đokić pokazuje temeljnost i promišljenost u donošenju odluka, uz dovoljnu hrabosti da izađe iz akademaskog komfora na trg, balkon, ulicu…

– Koja pozicija bi mu više pogodovala teško je oceniti. Zahtevnija pozicija je nesumnjivo ona premijerska, koja podrazumeva širi efikasan, i tim od poverenja, dok predsedničko mesto bar po Ustavu nudi lagodiniju i više protokolarniju funkciju pogodiniju za predstavnika akademske zajednice – smatra Vujić.

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, za Danas kaže da ova dilema zavisi od par stvari.

– Prvo, da li će parlamentarni i predsednički izbori biti odvojeni ili zajedno. Ukoliko bude kandidat za premijera, to bi bio pravi odnos snaga, jer najjači kandidat vlasti, a to je Aleksandar Vučić će, po svemu sudeći, upravo biti kandidat za predsednika vlade. Ako Đokić želi da se okuša i izmeri svoju pravu snagu, videćemo s kojim ishodom, to je onda mesto premijera. I to onda obostrano daje legitimitet budućem pobedniku, ko god da bude. Ne kažem da bez toga nema legitimitet, ali nekako to mi je onda pravi okršaj – objašnjava Pejić.

I dodaje da može da se desi da na predsedničkim izborima kandidat vlasti bude neko ko nema apsolutno ni snagu, ni u javnosti reputaciju, pa eventualna Đokićeva pobeda ne bi imala toliki publicitet i snagu kakvu bi imao dobar rezultat u odmeravanju sa Vučićem.

– S druge strane, veće su mu mnogo šanse kao predsedničkom kandidatu protiv upravo tako nekog kandidata nego protiv Vučića. I to je sad stvar procene šta se želi i koliko se može, jer jedno su želje, a drugo su mogućnosti – konstatuje Pejić.

Podsetimo, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da bi parlamentarni izbori mogli da budu do Vidovdana, iako ih je donedavno najavljivao za kraj ove godine. Kada je reč o predsedničkim izborima, oni su na redu na proleće sledeće godine, ali je Vučić govorio da će možda skratiti sebi mandat kako bi bili održani sa parlamentarnim krajem ove godine. Nedavno je rekao da će o terminu tek odlučivati.

Potpredsednica SNS Ana Brnabić, rekla je da će naprednjaci moliti Vučića da bude kandidat za premijera, kao i da Đokić hoće da bude kandidat za predsednika jer Vučić to više pravno ne može.

Ko je idealan predsednik? 

Marko Vujić, docent FPN, navodi da ako bismo potencijalno rektora stavili na pol pozicuju za premijersko mesto, onda bi, iako možda nerelan ali idealan, kandidat za predsedničke izbore bio Novak Đoković.

– Odnos rezuma prema najvećem srpskom aportisti i najboljem srpskom amabasadoru u 21.veku dovoljno govori da strah od njegove kandidature ili političke aktivacije itekako postoji. Atina sa sada deluje predaleko, ali do izbora ima vise od godinu dana – kaže Vujić.