„Rektor Đokić kao glavni simbol neuspeha režima Vučiča“: Ko je novi lider pobunjenog dela društva?

Imajući u vidu da javnost koja se buni, protestuje ili pasivno se zalaže za smenu aktuelne vlasti, unazad skoro godinu i po dana, uveliko iščekuje da vidi ko je ta ličnost, budući lider – koji će da se direktno suprostavi Aleksandru Vučiću, oduševljenje i euforija koja je nastupila nakon njegovog govora, u utorak, 31. marta, bila je više nego očigledna.

Sagovornici Danasa slažu se da je ličnost rektora Vladana Đokića, te njegov istup u javnosti usled tragedije i smrti studentkinje, ispostavio se kao liderski i onaj koji je konačno izašao iz senke priprema za izbora. Ljudi očekuju ličnost u koju mogu da veruju i da je podržavaju, projektuju sopstvene želje i očekivanja za promenama režima.

Vladan Đokić ispostavio se kao vrlo dobar za takav poduhvat, kažu.

„Rektor je unapred dobio bitku za bolju budućnost Srbije“

– Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić je jedna od retkih osoba u Srbiji, koja štiti ugled institucije koju predstavlja. I to vrlo aktivno uprkos teškim napadima kojima je izložen. Ohrabren pobedom u deset opština koje je dobio na skorašnjim izborima, Alelsandar Vučić je rešio da se obračuna sa Univerzitetom u Beogradu i time sa studentskim pokretom koju ga politički ugrožava – kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji.

Iskoristivši brutalno i bezobzirno tragičnu smrt i samoubistvo studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, on je krenuo u vrlo očigledno gaženje autonomije univerziteta, dodaje.

– Cilj je jasan – prikazujuću Univerzitet kao leglo nezakonitih radnji i nekih tajnih zavera, on univerzitet želi da potčini svojoj stranci, jer je to jedna od retkih institucija koju ne kontroliše. On sprovodi u delo izjavu Slobodana Miloševića za vreme jedne druge studentske pobune: za mene su univerzitet i zemljoradnička zadruga isto. Ali univerzitet i zemljoradnička zadruga naravno nisu isto – naznačava naš sagovornik.

Čovek koji je izmislio da je bio najbolji student Pravnog fakulteta, trebao bi to da zna, smatra Korać, aludirajući na Aleksandra Vučića.

– Podsećam, jedna od prvih stvari koje su Nemci učinili u okupiranom Beogradu 1941. godine, bilo je zatvaranje Beogradskog univerziteta. Bojali su se njegove nezavisnosti i značaja za srpsku nauku i obrazovanje. Znali su da je on uvek bio najvažnija instutucija Srbije koja ju je vodila u ekonomski i društveno razvijenu Evropu. Ali totalitarnoj vlasti u Srbiji nezavisni univerzitet nije potreban. On je samo smetnja potpunoj kontroli društva u Srbiji – objašnjava Žarko Korać.

Prema njegovim rečima, „i tako su se pobunjeni studenti u Srbiji i rektor Univerziteta, pokazali kao glavni simbol neuspeha Aleksandra Vučića da kao feudalni knez, baš sve kontroliše“.

– Da sam na njegovom mestu, govor rektora Đokića sa balkona zgrade Rektorata, pred okupljenim gradjanima, video bih kao moguću najavu ozbiljnog političkog protivnika. Slati Kriminalističku policiju u Rektorat je poniženje koje obrazovana Srbija neće zaboraviti, to ni jedan režim u Srbiji od 1945. godine nije radio. Rat sa centralnom institucijom obrazovanja sasvim sigurno Vučić neće dobiti. Rektor koji je podržao pobunjene studente i svojim govorom upozorio kuda Srbija ide sa ovom vlašću, unapred je dobio rat za budućnost Srbije – zaključuje Žarko Korać.

„Univerzitet je tvrd orah“

Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu i članica Predsedništva Demokratske stranke, najpre napominje da je „režim iskoristio jednu tragediju da bi se, bez bilo kakvih etičkih normi i empatije, obračunao sa univerzitetom, što intenzivno radi poslednjih godina, a posebno od početka studentskog bunta“.

– Upad na Filozofski fakultet i Rektorat trebalo je da posluži za fizičku blokadu rada univerziteta i preuzimanje upravljanja visokim obrazovanjem. Okupljanje studenata, profesora i građana pokazalo je naprednjačkom režimu i Aleksandru Vučiću da je univerzitet tvrd orah. Poslednja slobodna institucija u Srbiji je moćnija, pametnija i starija od radikala. Univerzitet je temelj srpske državnosti i to nekakva neobrazovana skupina novopečene političke elite ne može promeniti. Rektor Đokić je to jasno pokazao i demonstrirao je snagu koju poseduje akademska zajednica. Kada je najteže, ovakva odlučnost i poruke su od presudne važnosti. Ako je potrebno da se snaga univerziteta slije u simbol jedne ličnosti, tj. da se široj javnosti predstavi kao jedinstvo studenata i profesora, onda podržavam da to bude rektor Đokić. Rušenje režima kroz studentsku listu i studentsko organizovanje je naš najvažniji zadatak – zaključuje sagovornica Danasa.

„Prostor za novog lidera postoji, a rektor Đokić se našao u toj ulozi svojim formacijskim položajem“

Prema rečima sociologa Ivana Živkova, građani koji već dugo i masovno protestuju protiv vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, a koji su prema nekim istraživanjima javnog mnjenja postali relativna većina u biračkom telu, vape za organizacijom i liderom koji mogu da artikulišu njihovo nezadovoljstvo i kapitalizuju ga političkom pobedom, odnosno smenom vlasti.

– U demokratskom svetu to rade opozicione partije i njihovi čelnici, i najbolje bi bilo da je tako i u Srbiji. Nažalost, ovde su protivnici vlasti fragmentirani, međusobno sukobljeni i disfunkcionalni u političkoj borbi, što je posledica besomučne režimske propagande, zloupotrebe institucija i potpunog razaranja javnosti kao neophodne komponente demokratskog sistema. Prostor za novog lidera postoji, a rektor Đokić se našao u toj ulozi svojim formacijskim položajem na čelu pobunjenog i od strane režima napadnutog univerziteta – kaže naš sagovornik.

Kako deluje, on delom pleni simpatije građana time što brani značajnu instituciju na čijem je čelu od izvršne vlasti, delom time što ostavlja utisak osobe koja se ne nameće, odnosno nije nameravala da bude politički lider, a delom i činjenicom da je ličnost nesumnjivog znanja i obrazovanja, za razliku od bulumente polupismenih funkcionera vlasti.

– Dešavanja u i oko Rektorata, kao i sinoćnji govor Vladana Đokića, značajno su učvrstili priliku koja je delimično postojala i ranije, da on formalno preuzme ulogu lidera građanskih protesta i protivkandidata režimu na predsedničkim izborima – zaključuje Ivan Živkov.