Vladan Petrov: Četiri moguća scenarija ukoliko Vlada „preživi“ glasanje o nepoverenju

„Očekivati da ubedljiva parlamentarna većina izglasavanjem nepoverenja vladi samu sebe razvlasti, odnosno delegitimizuje i pošalje direktno na izbore, bilo bi sasvim besmisleno. Ostaje, naravno, ustavnopravna mogućnost da se formira nova vlada u roku od 30 dana, ali je i to podjednako malo verovatno“, naveo je Petrov u autorskom tekstu objavljenom u današnjem izdanju Politike.

Petrov je ocenio da bi parlamentarna većina u tom slučaju priznala da je izabrala „lošu” vladu i zamenila je novom, ne postavljajući pitanje svoje političke odgovornosti za dve vlade koje su pale tokom njenog mandata – jedne zbog ostavke premijera, druge zbog direktnog gubitka poverenja u parlamentu.

Petrov navodi da bi, prema Ustavu Srbije, vladi kojoj je izglasano nepoverenje mandat odmah prestao, a nova vlada morala bi da bude izabrana u roku od 30 dana. Ukoliko se to ne dogodi, Skupština bi bila raspuštena po sili Ustava, a raspisani prevremeni parlamentarni izbori.

Ukoliko vlada dobije podršku u Skupštini i „preživi“ glasanje o nepoverenju, postoje četiri moguća scenarija, ukazao je Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Prvi je da vlada nastavi redovno da funkcioniše bez raspisivanja prevremenih izbora, što smatra najmanje verovatnim, imajući u vidu najave da bi izbori mogli biti održani na jesen.

Druga mogućnost je da vlada podnese ostavku i da u roku od 30 dana bude izabrana nova vlada, što takođe ocenjuje kao malo verovatno.

Treći scenario podrazumeva ostavku predsednika vlade, pad cele vlade i neizbor nove u roku od 30 dana, čime bi se otvorio put za prevremene parlamentarne izbore. Petrov smatra da bi takvo rešenje bilo ustavnopravno opravdano, jer bi omogućilo da birači potvrde ili uskrate poverenje parlamentarnoj većini.

Petrtov kao četvrtu mogućnost navodi da vlada ne podnese ostavku, već da predsedniku Republike predloži raspuštanje Skupštine i raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. U tom slučaju vlada bi nastavila da obavlja tehnički mandat do izbora nove izvršne vlasti, što Petrov ocenjuje kao „ustavnopravno najlogičnije rešenje“.

Petrov ističe da je demokratski legitimno da vlast proveri poverenje građana na izborima ukoliko je ono osporeno van parlamenta, naglašavajući da „prava vlada“ treba da uživa poverenje i parlamenta i naroda.

Prema mišljenju Petrova, treći i četvrti scenario najmanje bi odgovarali parlamentarnoj opoziciji, a ocenjuje da bi nakon prevremenih izbora u parlament mogao da uđe drugačiji opozicioni blok.

Pozivajući se na ustavnog teoretičara Miodraga Jovičića, Petrov navodi da je cilj instituta izglasavanja nepoverenja da se vlada obori ili dovede u političke teškoće, ali ocenjuje da bi u aktuelnim okolnostima ishod mogao biti drugačiji.

Petrov ukazuje da bi izbori, ukoliko budu raspisani, trebalo da budu održani u miru, a smatra da je očuvanje mira demokratski minimum oko kojeg bi svi politički akteri trebalo da se saglase.