Zbog čega je Vučić „zalegao“ da opravda tadašnju kinesku vlast za postupanje prema studentima na Tjenanmenu?

U emisiji, danima najavljivanoj kao spektakl, pred početak izborne tišine za lokalne izbore u deset opština, predsednik Srbije govorio je i o mnogim temama, ali se osvrnuo i na arhive koji su otvoreni posle 30 godina u Kini i delimično u SAD, u vezi sa demonstracijama na Tjenanmenu.

„Otvoreni su posle 30 godina arhivi u Kini i delimično u SAD. 1989 je bio Tjenanmen, 2019. su otvorni arhivi. Je l’ znate da nije bilo masakra, da tenkovi nisu gazili studente. Bilo je stradalih ljudi, oko 400, ali nećete verovati, bilo je oko 90 policajaca i vojnika, koje su spaljivali žive, linčovali“, rekao je Vučić

Istakao je da je kolektivni Zapad tad osetio veliku priliku da Kinu podjarme, da se ponovo se ukažu šanse da Kina radi za njih.

„Imali ste evroatlantski centrizam i bukvalno su se iživljavali na kineskim policajcima. Odgovorila je kineska država, naravno da je bilo stradalih, ali nisu gazili studente tenkovima, to potvrđuje depeša američkog ambasadora 2019. godine“, zaključio je Vučić.

Vučićeve ocene kao da su pozajmljene iz zvaničnih saopštenja, povodom studentskih protesta u Srbiji 

Milovan Božinović, bivši diplomata, kaže za Danas da se arhivama u principu veruje i najčešće su osnova za rekonstrukciju istine o nekom kontroverznom događaju iz prošlosti. U ovom slučaju, kako kaže, radi se o događaju koji je imao svetski odjek i bio je, neizbežno, povod za medijske i propagandne kontroverze.

„Čudno je, najpre, da taj događaj komentarišite šef države. Nije teško primetiti da njegove ocene kao da su pozajmljene iz naših zvaničnih saopštenja povodom protesta tokom prošle i ove godine. Dve su premise ovih ocena ključne – zapadna propaganda često iskrivljuje istinu o događajima na način da kompromituje konkurentsku državu, što je u današnjim konfliktima dovedeno do frenezije“, komentariše Božinović.

Prema njegovim rečima druga premisa je delikatnija i politički atraktivnija.

„Državno nasilje je legitimno, jer ga sprovodi legitimna vlast. I tu je problem: pojam legitimne vlasti je toliko oslabljen i kontroverzno interpretiran da je njegova zloupotreba nova normalnost međunarodnih odnosa. Iz toga proizilazi da ozbiljna rasprava o opravdanosti državnog nasilja ima smisla samo ako ćemo krenuti od njegovih prvih početaka. Odnosno, šta se sve nudi ili maskira pod legitimnom vlašću i kako je razlikovati od falsifikata. Ne izgleda da će to vreme skoro doći“, navodi Božinović.

Niko nije osporavao, niti može da ospori masakr koji su kineske vlasti učinile na Tjenanmenu

Sagovornici Danasa napominju da ono što je ceo svet video te 1989. godine ostaje fakat i ne može niko da ga ospori, pa ni predsednik Srbije.

„Niko nije osporavao, niti može da ospori masakr koji su kineske vlasti učinile na Tjenanmenu. Brutalno, nemilosrdno. Kineska Komunistička partija je mogla to da učini, druge nisu. Bio sam u Moskvi tada. Glasnost koja je demokratizovala sovjetsko društvo omogućila je da gledamo te događaje. Bila je to tema broj jedan veoma dugo, ne samo u diplomatskom koru, nego u celom svetu. Uostalom i sam Den Sijaoping je priznao Mihailu Gorbačovu činjenicu da neće odustati od očuvanja komunizma. Gorbačov je odbio upotrebu sile i tenkova protiv građana koji su ustali i tražili promene sovjetskog sistema. Bilo je jasno da bi sva vojska stala na stranu naroda kao što je već činila u južnim kavkaskim i pribaltičkim republikama“, priseća se za Danas Srećko Đukić, dugogodišnji diplomata.

Komentarišući ocenu Vučića na osnovu arhiva da nije bilo masakra na Tjenanmenu, naš sagovornik napominje da se ne može verovati selektivno otvorenim arhivima tajnih službi.

„Neka govore još uvek živi učesnici toga događaja. A ima ih. Samo ne smeju da se vrate u Kinu. Nešto se ne mogu oteti zaboravu ni onim tenkovima JNA izvedenim na beogradske ulice i njihovim namerama. Ko koga tu hoće da opravdava? Ne stoji ni teza da je Zapad hteo da podjarmi Kinu. Pa ko je od Kine napravio kinesko čudo? Pa Zapad, pa SAD, pa Kisindžerova diplomatija i opet Den Sijaoping, ali sada reformator sa stalnim otvaranjem najzatvorenije zemlje na svetu i stalnim promenama u zemlji“, navodi Đukić.

On dodaje da je Kina postala školski primer ekonomskog i tehnološkog čuda koje je napravio strani kapital. Očekivalo se, ali ni SSSR ni RF nisu bili sposobni da bar donekle kopiraju kineski model reformi i zapadnih investicija.

„Kina je postala simbol kako je razvijeni Zapad uzdigao tu zemlju i kineski narod, od nekada gladne Kine stvorio konkurenciju koja preti da ga nadmaši“, dodaje ovaj diplomata.

Delimično otvaranje arhiva uvek može da bude zahvalno za manipulacije

Potpredsednik stranke Srbija centar SRCE i bivši ambasador Mihajlo Brkić ipak smatra da je vremenska distanca isuviše kratka da bi se arhivi zaista otvorili.

„Delimično otvaranje arhiva uvek može da bude zahvalno za manipulacije i ne bi trebalo da se naši zvaničnici upuštaju u analize i da iznose tvrdnje na bazi takvih polovičnih i necelovitih dokaza“,  kaže.

„Tjenanmen je u svakom slučaju predstavljao tačku koja je prelomna u savremenom političkom razvoju Kine i sigurno će se puna istina o tim događajima otvoriti tek u budućnosti. Poređenja radi i dalje nisu otvorene kompletne arhive u vezi sa nekim ličnostima i događajima iz Drugog svetskog rata“, objašnjava Brkić.

I sadašnje kineske vlasti obračunavale su se sa pobunjenim studentima u Hong Kongu pre nekoliko godina

Bez želje da daje konačni sud o događajima koji su se desili pre 37 godina, bez uvida u diplomatsku prepisku na koju se poziva Vučić, bivša ambasadorka Branka Latinović napominje i da te prepiske koje se objavljuju posle toliko godina nikada nemaju isto značenje, kao u vreme tih događanja.

Mada, kako kaže, ostale su u sećanju one scene sa tenkovima na Tjenanmenu i gušenju studentske pobune na način kako se desio. Međunarodna javnost je bila užasnuta scenama koje su dolazile iz Pekinga, dodaje.

„Meni se ovde postavlja pitanje zbog čega je Aleksandar Vučić ovako „zalegao“ da opravda tadašnju kinesku vlast za postupanje prema studentima? Da li bi danas bilo drugačije u Pekingu kada bi se nešto slično ponovilo. Nije jednostavno proceniti, s obzirom kako su se sadašnje kineske vlasti obračunavale sa pobunjenim studentima u Hong Kongu pre nekoliko godina, a čiju je autonomiju Peking ukinuo pre vremena. Trajanje te autonomije je bilo dogovoreno sporazumom sa Velikom Britanijom i nije ispoštovano. Mnogi studenti su završili u zatvoru. Možda će se pojaviti i neka zakasnela depeša i o tim događajima“, zaključuje Latinovićeva.