Od omalovažavanja do divljenja i obrnuto: Sagovornici Danasa o Vučićevoj tvrdnji da vlada Zorana Đinđića nije ništa uradila

*Vučić ponovo promenio mišljenje o ubijenom premijeru

Odgovarajući na pitanje voditelja RTS šta bi mu Đinđić, da je preživeo, rekao za Srbiju koju on vodi danas, te kakva bi bila politička istorija Srbije da Zoran Đinđić nije ubijen, Vučić je odgovorio da je on pristojan čovek i da ne želi da govori o političkim razlikama.

„Posebno mi je teško da budem čak i delimično neučtiv u svom odgovoru, a govoriti o čoveku koji je stradao na današnji dan, u suprotonom ne bih govorio ono što je moje mišljenje. Dakle, naravno, ogromna tragedija, ogromna tragedija za zemlju kada vam predsednik Vlade bude ubijen. Što se tiče političkog delovanja, postoje stvari koje su bile relativno dobro rađene i postoje mnoge stvari koje su bile veoma loše rađene. I to nikada nisam krio i to i danas mislim“, naveo je Vučić i upitao voditelja šta su to bili rezultati u te tri godine vlasti Đinđića osim što smo ostali bez zajedničke države i pretvarali se u državnu zajednicu, da bi nam se posle Crna Gora otcepila. „Osim što ništa nismo izgradili i posebno uradili…“.

Na konstataciju voditelja da je Đinđić preuzeo razorenu zemlju i da je bio predsednik Vlade svega dve godine, Vučić je opet upitao – a, koji su to naročiti rezultati ostvareni.

„To je bio čovek obrazovan, velike energije, nema nikakve sumnje naravno da je to velika šteta i velika nesreća za našu zemlju. Ne znam kako bi se odvijalo u budućnosti, osim što mislim da bi koliko 2004. već izgubio izbore“, konstatovao je Vučić i dodao da nismo mogli da vidimo mnogo politike, mnogo planova, mnogo programa i nismo mogli da vidimo mnogo rezultata.

*Svakog 12.marta Vučić se „oklizne nad liticom sopstvenog ljudskog i političkog sunovrata“

Komentarišući Vučićev komentar o Đinđiću i njegovoj vladi, sagovornici Danasa konstatuju da se ponovo pokazalo da predsednik Srbije nije ni pristojan, ni učtiv, već je ponovo onaj stari Vučić koji je table Bulevara Zorana Đinđića prelepljivao plakatima sa imenom Ratka Mladića.

„Ni na dan ubistva Zorana Dindića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije, bivši predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, nije mogao da sakrije svoj zločinački karakter i da se još jednom ne priseti zbog čega se napio od sreće kada je zlo snjapreskim hicima pucalo u motor našeg progresa i jedinu šansu da u Srbiji uspostavimo normalan život. Mržnja i zavist koju oseća i ispoljava prema Zoranu Đinđiću, zato što nikada neće biti ni sena ovog velikog čoveka, sasvim su izobličili psihu generatora nasilja u našem društvu, organima gonjenja poznatom kao Oskar“, napominje Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke.

On dodaje da se svakog 12. marta Aleksandar Vučić „ponovo oklizne nad liticom sopstvenog ljudskog i političkog sunovrata“. „Dok se kotrlja ka ambisu satkanom od bezdušne pakosti i zavisti, za njim ostaju dronjci njegove bestidne podlosti i bezobzirnosti“, kaže.

„Zoran Đinđić na najbolji način podseća bivšeg Generalnog sekretar Srpske radikalne stranke i ministra informisanja u kakvom stanju je ostavio Srbiju sa svojom bulumentom, kada ih je narod 5. oktobra 2000. motkama najurio iz fotelja vlasti i privilegija. Đinđić je sve ono što ništavilo koje je prizivalo njegovu smrt nikada neće biti“, smatra Milivojević.

*Izbegavanje istine – „Vučićev smisao života“

Bliskog Đinđićevog prijatelja i naslednika na mestu premijera, Zorana Živkovića, kako kaže ne čudi Vučićev omalovažavajući ton, jer je to njegovo višedecenijsko ponašanje.

„Izbegavanje istine je nešto što je njegov smisao života i to radi jako dugo. Vlast u kojoj je on učestvovao kao ministar informisanja ostavila je Srbiju u stanju kao posle najveće kataklizme, kao da su istovremeno bili i požar i poplava i zemljotres i napad marsovaca. Plate su bile smešne, ničega nije bilo, gotovo se kupovalo u flašama. Bili smo isključeni iz sveta. Za dve godine koliko je Zoran vodio novu vladu Srbije i još godinu dana koliko sam je vodio ja nakon njegovog ubistva, unapredili smo Srbiji i podigli je na nivo kakva je bila pre hiperinglacije 1993. godine“, podseća Živković.

On dodaje da je Srbija vraćena u sve svetske institucije, a vraćen je i Telekom koji su „socijalističko- radikalni prevaranti“ prodali.

„Podgli smo plate puta tri za godinu dana i to nije bilo teško, jer je plata učiteja bila 30 maraka. Broj zaposlenih kada sam ja bio premijer bio je veći nego što je sada“, navodi bivši premijer Živković.

Na pitanje zašto je potrebno 23 godine kasnije umanjivati Đinđićeve zasluge, Živković konstatuje da je ta „klasična laž deo Vučićeve političke i ne samo političke dijagnoze“.

„Pravi odogovor za tu Vučićevu stalnu želju da on bude najbolji ne mogu da dam ja, jer nisam ni psihijatar, ni veterinar. To je kao da lažeš sebe maksimalno i pomisliš da si anđeo“, tvrdi Živković.

*“RTS je dosegao novu dubinu posrnuća, a Vučić je pokazao da nije dostojan da bude predsednik“

Zoran Lutovac, nekadašnji Đinđićev politički savetnik, primećuje da je sada primetan Vučićev zaokret po pitanju Đinđića.

„Iako je jasno da je Đinđića mrzeo sve vreme, jer je on bio streptomicin za radikalsku infekciju kojom je zaražena Srbija, primetan je zaokret u njegovim javno iznetim stavovima. Naime, kada je tražio podršku zapada hvalio je Đinđića kao reformatora, čak i podržao izgradnju spomenika u Beogradu, sada kada ga optužuju da je izdajnik i da je na severu Kosova uništio sve institucije Srbije, on se vraća na fabrička radikalska podešavanja, optužuje druge za ono što su on i njegovi činili 90-ih“, konstatuje Lutovac.

Sav se izobličio od mržnje i pokušaja da, kao, bude smiren. A igra mu svaki mišić na licu. Jeziv, pakleno ljubomoran čovek. Mrzi mrtvog Đinđića još i više. Strašno je bilo gledati ovo, ali treba videti, i zapamtiti. Samo što tikove nije dobio od svoje lažne „mirnoće i nadmoći“. https://t.co/zE4SViZ2UU

— Jelena Lengold (@JelenaLengold) March 13, 2026

On dodaje da Vučić „nikada nije bio državnik i predsednik svih građana, nego tek jedan lažni car Šćepan mali koji beži od svake odgovornosti i pripisuje sebi vešto montirane zasluge za fiktivne uspehe“.

„Sama činjenica da je gostovao na RTS-u u udarnom terminu na dan atentata na Zorana Đinđića i pri tome govorio o njemu omalovažavajuće govori nam mnogo i o javnom servisu i o Aleksandru Vučiću. RTS je dosegao novu dubinu posrnuća, a Vučić još jednom pokazao da nije dostojan da bude predsednik, ne samo zato što je primitivan i zajedljiv, nego i zato što nije u stanju da obuzda svoju agresivnu toksičnu radikalsku prirodu čak i kada pokušava da tiho govori“, navodi Lutovac i dodaje da je asocijacija na Đinđića-  obnova Srbije posle radikalsko-miloševićevske radijacije, a asocijacija na Vučića je -kriminalizacija i potčinjavanje države i društva“, kaže Lutovac.

*Od ukidanja sankcija, do isplate zaostalih davanja

I nekadašnji ministar u Vladi Zorana Đinđića Rodoljub Šabić, primećuje da voditelj RTS -ove emisije nije hteo ili nije smeo da Vučiću navede dugačak spisak onoga što je uradila Đinđićeva vlada.

„A spisak urađenog je dugačak, od ukidanja sankcija i povratka države u međunarodnu zajednicu, preko isplate svih zaostalih penzija i socijalnih davanja. Tu je i radikalno smanjenje inflacije i ogromnog duga zemlje prema Pariskom i Londonskom klubu, ponovno uspostavljanje kontrole naše policije i vojske nad Preševskom dolinom i da ne nabrajam u nedogled. A što se tiče tačne tvrdnje da smo “ostali bez države a potom i državne zajednice” Vučić očito zaboravlja da je to samo poslednja faza, tačka na I , procesa raspadanja u kom smo ostali bez mnogo veće države a za koji je u velikoj meri odgovorna vlast u kojoj je on bio akter“, ocenjuje Šabić.

*“Sramotno“ da se Vučić ne seća kakvu su razvalinu od države ostavili Đinđiću

I još jedan ministar iz Đinđićeve vlade Slobodan Milosavljević, kaže da je sramotno da se predsednik Srbije ne seća kakvu su razvalinu od države on i njegovi koalicioni partneri ostavili nakon decenije vladanja.

„Sramotno je Vučić javno preko RTS-a pita šta je Đinđićeva vlada uradila,a dobro zna da nije bilo struje, asvalta, da su hidroakumulacije bile prazne. Da su penzije kasnile mesecima, a socijalna davanja više od godinu dana. Da je zemlja bila van međunarodnih institucija. Sve je to rešeno u dve godine vlade Đinđića“, kaže Milosavljević.

On napominje da Vučić dobro zna da su Pariski i Londonski klub otpisali rekordnih 75 odsto duga SRJ, zna da su prosečne zarade povećanje za 2 godine 5 puta. A penzije 7 puta. Zna da smo na donatorskoj konferenciji dobili preko 2 milijarde, zna da smo vaspostavili vladavinu prava i institucije koje su bile uništene 90 tih.

„Sve on zna i zato uvek priča sam sa sobom nedozvoljavajući argumentovanu raspravu. Zna da su mediji oslobođeni od njegove tiranije u vreme ministrovanja. Zna da je naplaćen porez na extra profit, da je uveden PDV porez, izdavanje fiskalnih računa, da su obnovljene stotine kilometara puteva u Srbiji. Sve on zna. Ali je u kampanji za lokalne izbore pa priča šta mu se sviđa“, zaključuje Milosavljević.

Šta je sve urađeno za vreme vlade Zorana Đinđića

Kakvu je zemlju zatekao Zoran Đinđić kao novi premijer 25. januara 2001. godine i kakvu je ostavio kada je ubijen 25 meseci i 15 dana kasnije. Šta je uspeo da uradi kao predsednik Vlade i politički lider dela DOS koji je želeo da menja Srbiju:

• 2000. godine zemlja je zahvaljujući radikalskoj i Miloševićevoj politici bila u potpunoj međunarodnoj izolaciji. Od 2001. do 2003, posle povratka u UN, obnovljeno je članstvo u svim značajnim međunarodnim organizacijama, uključujući i međunarodne finansijske institucije (MMF, Svetska banka). Početkom aprila 2003, u vanrednom stanju, SRJ primljena i u Savet Evrope, što je bila potvrda reformi izvedenih u vreme Vlade Zorana Đinđića.

• Prosečna plata, sa 35 evra u 2000, porasla je do 164 evra u februaru 2003. godine.

• Isplaćene su sve zaostale penzije, dečji dodaci i naknade za materijalno obezbeđenje porodice. Na dan preuzimanja dužnosti premijera, penzije zemljoradnicima su kasnile 36 meseci, dečji dodaci 24 meseca, a materijalno obezbeđenje porodice 26 meseci. „Klasične“ penzije su kasnile više od 4 meseca.

• Obnovljeno je 800 kilometara puteva. Putna mreža oktobra meseca 2000. nije zadovoljavala osnovne kriterijume za bezbedno obavljanje saobraćaja.

• Inflacija je sa zatečenih 113% u 2000. oborena na 8% do 2003. godine.

• Otpisano je 70% kamata građanima na dugove za struju. Za nekoliko meseci su potpuno ukinute restrikcije. 2000. je Srbija živela u polumraku.

• Na donatorskoj konferenciji za SRJ prikupljeno 1,28 milijardi dolara (jun 2001).

• Srpski budžet 2000. godine imao je samo 65 milijardi dinara. Posle reformi, budžet za 2003. godinu iznosio je već 261,5 milijardi dinara.

• Privredni rast u 2001. bio je 5,6%, a u 2002. godini 3,9%.

• Odmah po preuzimanju Vlade smenjen je Radomir Marković, bivši načelnik Resora Državne bezbednosti.

• Lišen je slobode Slobodan Milošević.

• Uhapšeni su Dragoljub Milanović (gen. dir. RTS), Radomir Marković (bivši šef DB), Branko Đurić (bivši šef beogradske policije), Milan Radonjić (šef beogradskog DB).

• Izvršeno je smanjene zbirne stope socijalnih doprinosa sa 105% na 71,8%.

• Stopa poreza na dobit smanjena sa 20% na 14%.

• Stopa poreza na dohodak na prihode od samostalne delatnosti snižena je na 14%.

• Ukinut je zloglasni Zakon o informisanju iz 1998. godine, kojim je bivši režim kažnjavao nezavisne medije. Isplaćeno je 11,5 miliona dinara simboličke odštete medijima.

• Vlada je imenovala novi UO RTS (mart 2001). Za predsednika je izabran režiser Dejan Mijač, za generalnog direktora RTS Aleksandar Crkvenjakov. Bojana Lekić postala je glavni urednik (oktobar 2001).

• Ukinut je represivni Zakon u univerzitetu. Imenovani su novi dekani i rektori na univerzitetima u Srbiji uz saglasnost naučno-nastavnih veća.

• Usvojen je Zakon o vraćanju dela nadležnosti Autonomnoj pokrajini Vojvodini oduzetih tokom Miloševićeve vlasti.

• 2001. godine školska godina je, posle 10 godina, počela bez obustave nastave, uvedene su verska nastava i građansko vaspitanje. Plate prosvetnim radnicima povećane su sa 30€ (2000) na 205€ (2002).

• Drastično su povećane plate u pravosuđu. Prosečna plata u januaru 2001. bila je 170€. Na kraju 2002. iznosila je 600 evra.

• Počele su velike reforme školstva i pravosuđa.

• Dodeljeno je prvih 1.000 stipendija za mlade talente iz cele zemlje.

• Desio se prvi susret jednog srpskog premijera i američkog predsednika (Zoran Đinđić – Džordž Buš, novembar 2001).

• MMF je odobrio trogodišnji stand-by aranžman u iznosu od 829 miliona dolara (ključan za otpis duga prema Pariskom klubu poverilaca).

• Pariski klub otpisao je Jugoslaviji 66% duga, što predstavlja najveći otpis duga jednoj zemlji u poslednjih 50 godina (novembar 2001).

• Potpisan je Ugovor o prvoj tranši pomoći EU (150,8 miliona €) u 2001. godini.

• Evropska komisija je dala 34,4 miliona € pomoći Srbiji (2001).

• Tokom 2001. potpuno je eliminisano crno tržište naftnih derivata. Tokom 90-ih gorivo u Srbiji se prodavalo na ulici.

• Uređeno je i normalizovano tržište cigareta i zaustavljen masovni šverc iz 90-ih.

• Ukinute su sve izvozne kvote, koje su bile izvor korupcije tokom 90-ih.

• Konsolidovani su EPS i NIS.

• 2001. godine rast poljoprivredne proizvodnje iznosio je 25%.

• Otvoreni su prvi hipermarketi (Merkator i Veropulos).

• Nastavljena je izgradnja Hrama Svetog Save, posle višedecenijske pauze. Postavljeno je 49 zvona, a novembra 2002. godine organizovana je donatorska večera na kojoj je prikupljeno 82 miliona dinara za završetak hrama.

• Ukinuta je smrtna kazna, a za najteža krivična dela uvedena je kazna od 40 godina.

• Počelo je vraćanje 10 milijardi maraka opljačkane „stare devizne štednje“.

• Nakon ulaska združenih snaga bezbednosti vraćen je suverenitet nad teritorijom Kopnene zone bezbednosti i stabilizovane su opštine (Bujanovac, Preševo, Medveđa). Broj terorističkih napada pre ove operacije prosečno je mesečno iznosio 136. Do kraja 2002. sasvim su prestali

• Formirane su Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i Žandarmerija.

• Donet je zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.

• Krajem juna 2001. godine, zahvaljujući zamahu reformi i neizbegavanju obaveze da se Slobodan Milošević izvede pred sud, na međunarodnoj donatorskoj konferenciji prikupljeno je 1.280.000.000 dolara za Srbiju a međunarodni poverioci su nam kasnije otpisali skoro dve trećine starog duga?…