U čemu se sastoji Vučićeva dugotrajnost na vlasti: Duže drži sve u svojim rukama čak i od diktatora Slobodana Miloševića

Iako po zauzimanju vlasti 2012. godine, Aleksandar Vučić nije odmah dospeo na čelne pozicije, već na potpredsedničko mesto u vladi, na čijem je predsedničkom mestu bio Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, bilo je jasno „kao dan“ da on vuče sve konce i upravlja političkim životom Srbije.

Tadašnji lider SNS, Tomislav Nikolić, pobedio je Borisa Tadića na predsedničkim izborima 2012. godine, i boravio je na toj funkciji sve do 2017. godine, kada ga je na tom mestu smenio Aleksandar Vučić i „skrajnuo“ potpuno iz javnosti.

„Lako je bilo izlaziti na izbore kada kontrolišeš skoro sve medije“

Prema rečima Žarka Koraća, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, nije u pitanju samo ista dužina boravka na vlasti već i isti otpor da se na slobodnim izborima proveri podrška građana.

– Lako je bilo izlaziti na izbore kada kontrolišeš skoro sve medije i u malim mestima i ljudi se plaše da ne izgube posao ako glasaju protiv SNS. Sada kada mu je stranka zbog studentskih demonstracija jako oslabila, po prvi put odbija izbore. Samo Miloševićev poraz na izborima nosi jednu vrlo opasnu poruku. Čak i kada je izgubio izbore, nije želeo da preda vlast – podseća Žarko Korać.

Zato je DOS čiji sam bio član pozvao narod u Beograd da brane svoju izbornu pobedu, kaže.

I došlo je možda pola miliona ljudi. Poruka je jednostavna – nedemokratske vlasti ne samo da neće da organizuju demokratske izbore, već neće ni da predaju vlast kada ih izgube. Veliki pritisak je potreban da prepuste vlast onima koji imaju veću podršku građana.

„Na vlast je došao na talasu antikorupcijskog populizma“

Vučićeva vladavina poklopila se sa specifičnim društveno-političkim trenutkom, kako u Srbiji, tako i u svetu. Njegova relativna dugotrajnost rezultat je brojnih izukrštanih faktora i bilo bi previše pojednostavljeno da se svede na jedan – kaže za Danas istoričar Dragan Popović.

Na vlast je došao na talasu antikorupcijskog populizma, dodaje, „inače vrlo moćnog sredstva za pridobijanje podrške, pogotovo nakon prilično teškog perioda za veliki broj ljudi“.

– Iako su demokratske vlasti podigle nakon 2000. značajno nivo društvenog i ličnog bogatstva ljudi, to niti su svi osetili, niti je trajalo dovoljno dugo da poništi sveopšti utisak da se od 1990. živi teško i neizvesno i da je u pitanju kontinuitet loših odluka različitih vlasti. Na sve to, zemlju je, kao i ostatak planete, pogodila vrlo opasna svetska ekonomska kriza, baš u periodu 2008-2012, neposredno pre dolaska naprednjaka na vlast. Po dolasku na vlast, Vučić je učinio sve da uništi ne samo političku i društvenu alternativu, već i samu mogućnost smene vlasti, kroz uništenje demokratskih instituta poput parlamentarne demokratije, slobodnih izbora ili nezavisnih medija – kaže naš sagovornik.

Učio je i na greškama Slobodana Miloševića, smatra, „ali možda i više od svojih uzora poput Erdogana ili Orbana“.

– Naravno, njegova je vladavina mnogo sirovija i nasilnija u odnosu na Orbana, pa je zato i suočen sa ozbiljnom političkom krizom izazvanom velikim studentskim i građanskim demonstracijama. Sopstvenom odlukom da uništi institucionalne kanale političke borbe i društvenog dijaloga, doveo je celo društvo u opasnost, jer se sukobi rešavaju nasiljem u nedostatku drugog mehanizma. Zato nije lako predvideti ni vremenski okvir ni način na koji će ovaj režim biti srušen – zaključuje sagovornik Danasa.