foto FoNet Milica VučkovićČemu bi beogradski izbori služili, kome odgovaraju, da li bi se na njima mogla videti slaba tačka vlasti ili slaba tačka opozicije – odgovore na neke od ovih pitanja daje novo istraživanje o kome je u emisiji „Među nama“ govorio politički analitičar i glavni urednik Nove sprske političke misli Đorđe Vukadinović.
U istraživanju je učestvovalo 900 ljudi iz srpske prestonice, a Vukadinović kaže da se nakon neslavnih aprilskih izbora niko nije bavio Beogradom i da je to bio cilj ovog istraživanja.
„Naš zaključak je, skoro definitivan, da se izgubila razlika između Beograda i Srbije u nekom demografskom i vrednosnom smislu. Postojale su tri države u državi, Beograd, Vojvodina i centralna Srbija – oni su drugačije reagovali i glasali, ne samo politički i stranački, već i po pitanjima o EU i Kosovu“, navodi Vukadinović.
On kaže i da je interesantno to da je tek neka razlika u rezultatima kada je u pitanju glasanje u Beogradu i Srbiji u celini.
„U odnosu na dve nedelje ranije Beograd ima 3 posto, odnosno 50 odsto je protiv EU, dok je 34 za EU. Prvi put smo dotakli da je 50 posto protiv EU u Beogradu. U te dve nedelje se desio 20. januar, Jovanjdan, desila se poseta čuvene petorke i francusko-nemački predlog i možda je to pojačalo već postojeći talas evroskepticizma“, objašnjava Vukadinović.
Politički analitičar navodi i da je „vlast u jednoj tendenciji blagog opadanja“.
„Ako ozbiljno shvatimo to, nerealno je očekivati kataklizmu, možda je bude, na primer priznanje nezavisnosti Kosova, neka afera u vlasti. Mislim da je nerealno očekivati dramatično propadanje i svađu, vlast se može samo kruniti“, kaže Vukadinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
