„Rušenje mita o nepobedivosti“: Zbog čega se izbori u mesnim zajednicama predstavljaju kao najbitnije polje političke borbe u Srbiji?

Nedugo nakon vraćanja mesnih zajednica u fokus javnosti od strane studenata i zborova, vlast je počela da obraća pažnju na njih, i krenula javno da slavi pobede kao da su u pitanju parlamentarni izbori.

Tri slučaja koja su dobila najviše pažnje su izbori u Babušnici i Beloj Palanci, zatim u Vranju i neraspisivanje izbora u Novom Sadu. Dok su na prvim pobedili kandidati SNS-a, u Vranju je opozicija objavila kako je SNS prekršio zakon tokom organizacije izbora, te će se u tom gradu na nekoliko mesta izbori ponoviti.

U Novom Sadu pak, gradska vlast odbija da raspiše izbore za članove Saveta MZ, pa je tako na sednici Skupštine doneta odluka o dopuni odluke o mesnim zajednicama Grada Novog Sada, kojim se, kako tvrde Zborovi Novog Sada, protivzakonito produžava mandat članovima Saveta mesnih zajednica.

Petrović: SNS-u je bitno da pokažu da su i dalje snažni

Slobodan Petrović, narodni poslanik i odbornik u vranjskoj Skupštini iz stranke Srbija Centar, za Danas kaže da su izbori za mesne zajednice obesmišljeni, ali ističe da je u normalnom sistemu njihov značaj itekako veliki.

“Na tom nivou se građani organizuju i rešavaju lokalne probleme, ono što se baš tiče njihovog života, ali u ovim mesnim zajednicama u Vranju, a siguran sam i u ostatku Srbije, mesne zajednice apsolutno ne funkcionišu”, kaže Petrović ističući da se prostorije mesnih zajednica se ne otvaraju, te da se ne konsultuju ljudi u tim sredinama koji žive.

Govoreći o izborima u Vranju, on dodaje da je karakteristično to što su oni prethodili izborima u Zaječaru i Kosjeriću.

“Imali smo primer kako izgleda boriti se u ovim izbornim uslovima. Dakle, mi smo imali situaciju da su nam, bukvalno tokom noći, oko jedan, dva, tri izjutra, par sati pre otvaranja biračkih mesta smenili opozicione članove u izbornim komisijama”, navodi naš sagovornik i dodaje da su čak i oduzimani džakovi sa izbornim materijalom.

On navodi i primer žene koja je prijavila da je neko falsifikovao njen potpis.

“To ne bi bilo moguće da su naši kontrolori bili na tim biračkim mestima. Problem je nastao ranije, jer u nameri da pokradu i ove izbore, vranjski naprednjaci, članovi izborne komisije, su doneli uputstvo o sprovođenju izbora koje je bilo suprotno odluci o mesnim zajednicama. To bi u prevodu bilo da donesete neki zakon koji će biti u suprotnosti sa Ustavom”, kaže sagovornik Danasa.

Ipak on naglašava da im to nije uspelo, jer su uhvaćeni od strane opozicije, zbog čega će se izbori ponoviti na nekoliko biračkih mesta, a Petrović tvrdi da će i oni biti oboreni.

“Bilo je različitih nepravilnosti i nezakonitosti ali da se kontroli opozicije, tokom noći neposredno pre održavanja izbora, nezakonitim rešenjima razrešavaju i na njihova mesta postavljaju članovi SNS-a, to do sada nije desilo nikad, ni na jednim izborima u Srbiji”, kaže naš sagovornik.

Na pitanje zbog čega se SNS grčevito drži Saveta MZ, Petrović odgovara da im je svaka mesna zajednica bitna radi održavanja “mita o nepobedivosti”.

“Onda su očigledno zbog toga spremni da rade ovo što su radili, a sa druge strane te mesne zajednice imaju manju težinu. Ono što mi ovde u Vranju znamo je da im služe za izvlačenje određenih suma novca koju plaća grad, navodno da bi radili na poboljšanju života u toj mesnoj zajednici”, objašnjava Petrović, ali dodaje da se to ne dešava.

Naš sagovornik tvrdi da je SNS-u bitno im je da pokaže da su u svim delovima Srbije podjednako snažni, da studentski protest nije nimalo uticao na politički rejting Vučića i njegove stranke.

Holik: Od mesnih zajednica može krenuti požar slobode

Odbornik u Skupštini Novog Sada, iz pokreta Bravo, Petar Holik za Danas ističe da se i vlast i opozicija bore za mesta u Savetima MZ jer su mesne zajednice „temelj demokratskog učešća građana”, kao najniži nivo organizovanja u kome ljudi mogu direktno da utiču na svoj kraj – “komšijski, konkretno, bez posrednika”.

“Vlast se svom snagom trudi da ne raspiše izbore, jer zna da bi ih sad izgubila, a građani su probuđeni i spremni da preuzmu odgovornost u svojim mesnim zajednicama. Za građane, pa i za nas iz Bravo Novi Sad, ovo je jedna od prvih linija odbrane demokratije”, navodi Holik.

On dodaje da se tu pokazuje da se građani mogu organizovati i stvarno zastupati interese zajednice, čak i bez vlasti na vrhu.

“MZ su vrata kroz koja ljudi ulaze u lokalnu politiku i uče kako sistem funkcioniše – zato su opasne za one koji hoće apsolutno moć”, tvrdi naš sagovornik.

Govoreći o nadležnostima Saveta MZ, Holik tvrdi da formalno nemaju nemaju izvršnu vlast, ali imaju važnu ulogu u predlaganju i inicijativi.

“Mogu da zahtevaju sanaciju ulica, osvetljenje, rešavanje komunalnih problema, organizaciju kulturnih i sportskih aktivnosti, da učestvuju u planiranju budžeta, organizuju zborove građana, podnose inicijative gradskim organima, pa i da mobilišu zajednicu protiv štetnih urbanističkih planova”, pojašnjava on i dodaje da je najvažnije što osnažuju lokalni otpor partijskom aparatu.

Kako ističe, čak i bez izvršne kontrole, glas saveta mesne zajednice može biti jak ako iza njega stoji organizovana zajednica.

“Vlast pokušava da uguši svaku iskru demokratije na lokalu, jer zna da od nje može buknuti požar otpora i slobode, a to je ono čega se vlast SNS najviše plaši”, zaključuje Holik.

Bursać: Kad padne prva domina, sledeći zahtev su lokalni, pa parlamentarni izbori

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać pojašnjava da Saveti MZ imaju vrlo niske nadležnosti, kao najniži nivo samouprave u Srbiji, koji nema ni izvorno finansiranje ni mnogo ovlašćenja.

“Zakonska definicija toga kako se kandidujemo na izborima za mesne zajednice je da nas kandiduju drugi stanovnici. Znači političkim strankama je u zakonu implicitno zabranjeno učešće. Ideja je da komšije iz MZ kandiduju druge komšije i glasaju za njih da bi se oni bavili lokalnim pitanjima i alarmirali lokalnu samoupravu šta treba da uradi ponekom pitanju”, kaže Bursać i dodaje da je, stoga, zanimljivo što SNS pokušava da predstavi sebe protivzakonito kao nekoga ko učestvuje i pobeđuje na tim izborima gde se oni održavaju.

Govoreći o pažnji koju privlače izbori za Savete MZ i od strane vlasti i opozicije, studenata i građana, naš sagovornik tvrdi da se radi o simboličkom značaju bilo kakvih izbora u ovom momentu.

“Svi su negde svesni da je SNS oštećena ovim protestima, da je pala, a da je druga strana, kako god je zvali ojačala i da se donekle organizovala. Sad nam treba potvrda toga, a sa druge strane SNS-u je potrebna potvrda da je i dalje jaka i snažna, i zato se vode bitke oko MZ”, kaže Bursać.

On ističe da SNS organizuje izbore samo u mestima gde znaju da nema mnogo opozicije poput Bele Palanke, Babušnice i Vranja, dok odbijaju da ih organizuju tamo gde bi mogli loše da prođu.

“Novi Sad je najbolji primer, ali ima još mesta gde su istekli mandati, ali gde lokalne samouprave iz redova SNS odbijaju da raspišu izbore, svesni da bi na tim izborima uvećim gradovima moglo da se pokaže da oni više nemaju toliku političku snagu”, kaže sagovornik Dansa.

Ipak, kako ističe, “kad padne prva domina zvana Mesna zajednica”, sledeći zahtev biće lokalni izbori, zatim parlamentarni i poricanje legitimiteta, te otuda, zaključuje Brusać, cela borba oko inače “vrlo malo bitnog nivoa politike”.