Zoran Vuletić novi predsednik Građanskog demokratskog foruma 1Foto: Medija centar

Zoran Vuletić izabran je danas za novog predsednika Građanskog demokratskog foruma (GDF) u Beogradu.

Vuletić je izabran na vanrednoj skupštini GDF-a, nakon što je Aleksandar Olenik podneo ostavku na mesto predsednika zbog lošeg rezultata na proteklim parlamentarnim izborima u Srbiji.

Vuletić je do sada bio predsednik Izvršnog odbora stranke. Za njega je danas glasao 31 član skupštine, a za drugog kandidata, profesora Radeta Veljanovskog, 16 članova.

Podnoseći izveštaj o radu GDF-a u proteklom periodu, Veljanovski je rekao da mediji nisu bili naklonjeni GDF-u, „čak ni oni koji koji posvećuju teme i prostor opozicionim političkim organizacijama“, ali da bez obzira na to imaju simpatizere širom Srbije.

Novi predsednik Zoran Vuletić rekao je da je prioritet u narednom periodu afirmacija GDF-a u javnosti.

Dodao je da se zalaže za aktivan odnos prema povećanju članstva organizacije, „bez spuštanja kriterijuma i bez imperativa masovnosti“.

Optužio je Vučića da se, kada je Kosovo u pitanju, ponaša „kukavički i kalkulantski, zapadu obećava rešenje, a Rusima zamrznuti konflikt“.

„On troši naše vreme i učvršćuje svoju autokratiju. Takođe, smatram veoma neodgovornim i štetočinskim stavove ostalih opozicionih aktera koji uporno traže svoju šansu u dokazivanju da je Vučić izdajnik ako postigne dogovor sa Prištinom. Time Vuk Jeremić, Boris Tadić, Dragan Djilas i Zoran Lutovac brane Vučićevu ratnu prošlost”, ocenio je Vuletić.

Dodao je da se građanima Srbije otvoreno mora reći istina.

„Izgubili smo pravo da upravljamo Kosovom 1999. nakon kapitulacije u ratu sa NATO. U društvu se istrajava sa stavom kako nas je NATO bombardovao da bi nam oteo teritoriju. Do tog rata ne bi došlo da prethodno Srbija nije 1990. odlučila da sprovede politiku ‘svi Srbi u jednoj državi'“, kazao je Vuletić.

Prema njegovim rečima, kada je reč o regionu, mora svima da bude jasno da izmedju Kosova i Republike Srpske nema paralele kako razmišljaju „Dodik glasno, a Vučić ćutke“.

„Crna Gora nije privremeno nezavisna država dok je Milo Đukanović predsednik, to vidimo i kroz neuspešne pregovore izbornih pobednika koji se održavaju u crkvama. Moramo takodje da podržimo Milorada Pupovca i Borisa Miloševića koji su napravili prave poteze u Hrvatskoj. Mi smo bili jedina organizacija u Srbiji koja ih je podržala bez straha koliko će nas to koštati. Ovo su sve teške i ljute rane našeg društva, ali to smo dužni našoj deci i deci u bivšim jugoslovenskim republikama“, poručio je Vuletić.

Prema njegovim rečima, GDF će se zalagati za više opozicionih „kolona“ na budućim parlamentarnim izborima, uz pronalaženja najadekvatnijeg „našeg ili zajedničkog“ kandidata za predsedničke izbore.

Delegatima vanredne skupštine GDF-a obratila se i istoričarka Latinka Perović, čiji je prilog pročitala članica Političkog saveta, glumica Olivera Ježina.

„Srbija je odbacila reforme; granica je postavljena ubistvom reformskog premijera. To je učinjeno u ime rešenja srpskog pitanja kao državnog pitanja, a posle izgubljenih ratova vladajuća paradigma bila je: ono što smo izgubili u ratu, ostvarimo u miru. Sve su vlade posle vlade Zorana DJindjića, u sudaru s pomenutom paradigmom, sledile politiku – promenimo sve tako da ništa ne promenimo. Kako to postižemo? Lažima!”, poručila je Latinka Perović.

Pisac Filip David ocenio je da u opoziciji u Srbiji vlada „potpuno rasulo“, koje je krenulo od bojkota izbora od strane nekih opozicionih stranaka.

„Demokratska stranka, koja je dugo bila stožer opozicije a jedno vreme i na vlasti, potpuno se raspala zahvaljujući upravo nesporazumima oko bojkota. Tako da, što se opozicije tiče, treba krenuti od samog početka. Sunovrat opozicije krenuo je od trenutka kada je Aleksandar Vučić deklarativno, retorički preuzeo programska opredeljenja opozicije koja se zalagala za evrointegracije i opozicija se našla u problemu“, kazao je Filip David.

Dodao je da je ubedjen da Aleksandar Vučić ne želi da Srbiju povede put Evrope.

Sociolog Aleksej Kišjuhas rekao je da je GDF „mala grupa velikih ljudi“, čiji je moto „Srbija na zapadu“.

Prema njegovim rečima, ta ideja nikada nije bila većinska u srpskom društvu, ali ni u civilnom društvu.

„Nije bilo nikoga ko će jasno i nedvosmisleno ustati i reći da želi Srbiju na zapadu. Ne samo u Evropskoj uniji nego da Srbija pripada političkom vrednosnom zapadu i koji je istovremeni kosmopolitski i antinacionalistički“, rekao je Kišjuhas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.