Foto: Stanislav Milojković

Bezbrojne domaće tradicionalne radnje i lokali, ali i one – najbolje iz celog sveta, savršeno se uklapaju. Sve se nalazi ispod nivoa mora! Nisam znao da li su mi lepše originalne građevine i mostići, najekskluzivniji lokali i objekti ili arhitektonski podvizi na vodi – Luka, NEMO Scientic museum ili Palata pravde. Imao sam dilemu da li da posetim muzeje: Van Goga, Rijksmuseum, Haineken, Ane Frank ili da obiđem grad biciklom? Odlučio da posetim Rijk i Van Gogov muzej. Nisam se pokajao. Priča o Amsterdamu, u stvari, počinje kada su u 17. veku meštani odlučili da naprave kanale prema centru grada poput košnica. Bogati trgovci su se naseljavali u Herensgrahtenu. Posle su šansu da se nastane u bajkovitoj Veneciji severa dobili i drugi bogati, vešti ili odgovorni ljudi. Kraj priče je što su njihovi naslednici sistem kanala vredno održavali i dograđivali. Danas „Voternet“ svakodnevno sakuplja smeće iz Singela, kanala koji je spoljna granica srednjovekovnog gradskog jezgra.

U Amsterdamu je očigledno da su Holanđani pojedina dostignuća, filozofiju i izume svojih i svetskih umetnika i istraživača ugradili u svakodnevni život. Tako je u toaletu hotela ploča sa koje voda „nestaje“. U sobi je automat za kafu sa tri super ukusne kuglice, a pod kupatila je urađen umešavanjem koloritnih delića u osnovnu masu a la Van Gog. Sve ono što je povezano sa doživljajem prirode u urbanom okruženju čuva se kao svetinja ili se uspešno prodaje kao glavice lala svih boja. Naravno, postoji Red Light District sa Sexmuseumom i deo grada gde bez bojazni od policije možete konzumirati džoint. To ne znači da vlada haos, bezakonje, korupcija, kriminal. Naprotiv. U centru grada je, skoro neprimetna, stanica organizacije „Victim support“ (Pomoć žrtvi) koja građanima, ako upadnu u nevolju, odmah pomaže, i finansijski i logistički.

Kada sam eksperta te organizacije pitao šta je slaba tačka sistema, odgovorio mi je: Sve je organizovano do perfekcije, ali se ne prihvataju razgovori o smislu ili bitnim izmenama temelja sistema npr. da ga koriste i oni koji nisu državljani?! A domaći sudija mi je rekao: „Zaista čaroban grad, ali umesto od pragmatizma do hedonizma, bolje bi bilo: od protestantizma/kalvinizma do money, money…“