Koliko je učestalo vraćanje kilometraže na polovnim automobilima u Srbiji i u kojim zemljama se to najmanje radi? 1Foto: Pixabay/Face-4

Kada je u pitanju tržište polovnih automobila, svaka evropska zemlja ima slične probleme, pokazuje analiza CarVertical-a.

Bilo da se radi o prevari kilometraže, skrivenim štetama ili čak o starom voznom parku koji povećava šanse kupaca da dobiju mašinu lošeg kvaliteta – transparentnost na tržištu polovnih vozila često nedostaje.

Prema podacima CarVertical-a , situacija u različitim delovima Evrope varira, što se može objasniti ekonomskom situacijom i regionalnim karakteristikama tržišta.

Platforma za izveštavanje o istoriji vozila carVertical sprovela je istraživanje kako bi utvrdila zemlje u kojima je kupovina polovnih automobila najrizičnija.

Da li je tržište polovnih automobila u Srbiji transparentno?

Srbija se nalazi na 16. mestu od 23 zemlje na CarVertical-ovom indeksu transparentnosti tržišta, pored zemalja poput Hrvatske, Poljske i Bugarske.

Jedan od devet automobila u Srbiji ima vraćenu kilometražu. Prosečna vrednost vraćanja je 54.603 km. Na ovaj način, kupac može preplatiti vozilo i, na osnovu lažnih očitavanja, može imati problema sa planiranjem njegovog održavanja.

Takođe, 75 posto vozila u Srbiji se uvozi iz inostranstva. Kada automobil pređe granicu, veći je rizik da su prevaranti smanjili značajan deo njegove kilometraže. Podaci pokazuju i da je 31,5 posto polovnih vozila proverenih na carVerticalu u Srbiji oštećeno, što sugeriše da možda nisu bezbedna za vožnju i da imaju skrivene nedostatke.

Zemlje zapadne Evrope su transparentnije

Prema istraživanju CarVertical-a, tržište polovnih vozila u zapadnoj Evropi je transparentnije nego u istočnoj Evropi. Takođe ne bi trebalo da bude iznenađenje da se većina vozila na istoku uvozi iz zemalja poput Nemačke, Francuske ili Italije.

Velika Britanija je najtransparentnija zemlja od 23 rangirana na Indeksu tržišne transparentnosti.

Međutim, to ne znači da je britansko tržište polovnih vozila oslobođeno problema. Od svih automobila koje je carVertical proverio u Velikoj Britaniji, 14,5 posto je imalo vraćenu kilometražu, a 21 posto je bilo oštećeno u nekom trenutku, što sugeriše da kupci ne bi trebalo slepo da veruju prodavcima.

Međutim, Velika Britanija ima najmanji procenat uvezenih automobila – 10,7 posto. Nemačka je rangirana na 2. mestu sa 12,6 odsto kompromitovanih merača kilometraže i 21,3 posto oštećenih vozila. Dok je Nemačka najveći proizvođač automobila u Evropi, 26,8 procenata polovnih vozila u zemlji uvozi se iz inostranstva.

Italija ima najmanji procenat oštećenih automobila na Indeksu – 16,6 posto. Procenat kompromitovanih automobila je takođe relativno nizak – 11 posto, a samo 32,1 posto vozila u zemlji se uvozi.

„Sve ove zemlje su ključni igrači u automobilskoj industriji. Nemačka, Italija i Francuska proizvode mnoga vozila i izvozom hrane ostatak regiona polovnih automobila“, kaže M. Buzelis.

Kazne za prevaru u vezi sa kilometražom u Francuskoj su i do 10 puta veće nego u nekim istočnim zemljama, što rezultira malim brojem automobila sa taktom – 9,6 posto. Međutim, 28,5 posto automobila na putevima u zemlji je oštećeno, što je značajna brojka. Zemlja uvozi 54% svojih polovnih vozila, što je najveći broj među najbolje rangiranim zemljama.

Transparentnost u zemljama centralne Evrope je prosečna

Srednjeevropske zemlje poput Hrvatske, Češke, Mađarske i Slovačke su rangirane u sredini CarVerticalovog indeksa transparentnosti tržišta. Ove zemlje imaju visok procenat uvoza, uz veliki broj oštećenih vozila.

Polovina polovnih automobila u Češkoj se uvozi iz inostranstva. 51,6 odsto automobila je oštećeno, a 11,4 posto ima vraćenu kilometražu.

Susedna Slovačka ima još više uvezenih automobila – 58,5 posto. 57,7 odsto vozila je oštećeno, a 1 od 9 ima vraćenu kilometražu.

Slična situacija je i na tržištu polovnih automobila u Mađarskoj, sa 52,6 posto uvezenih automobila, 55 posto oštećenih, a 12,7 posto – sa lažnom kilometražom. Dok je procenat ovih vozila jedan od najnižih baš u Hrvatskoj (10,3 posto), ova država ima značajan broj uvezenih automobila (69,3 posto) i 56,4 posto oštećenih vozila.

Istočna Evropa ima najmanje transparentno tržište

Kupovina polovnih automobila u Letoniji, Litvaniji, Ukrajini ili Rumuniji je rizičan posao, jer mnoga vozila imaju skrivena oštećenja, promenjene kilometraže i još mnogo toga. Prevare su uobičajene i mnogi kupci su postali njihove žrtve.

Najmutnije tržište automobila je u Letoniji, gde 23,6 odsto svih vozila proverenih na carVertical ima vraćenu kilometražu. Slična je situacija iu ostalim istočnoevropskim zemljama: Rumunija ima 19,6 posto automobila sa ovom vrstom obmane, Ukrajina – 15,6 posto, a Litvanija – 18,1 posto.

Ukrajina je šampion po uvozu automobila – preko 80 odsto vozila u zemlji stiže iz inostranstva. Ipak, Letonija (75,5 posto), Rumunija (67,2 posto) i Litvanija (75,3 posto) ne zaostaju mnogo.

Mnoga vozila iz zapadne Evrope stižu oštećena, zatim se popravljaju i prodaju kao nova. Zbog toga je procenat oštećenih automobila u istočnoj Evropi veoma visok. U Litvaniji je oštećeno 59% vozila, Letoniji – 57,5 posto, Rumuniji – 57 posto i Ukrajini – 46,7 posto.

„Značajno veći udeo uvoza polovnih automobila jedan je od ključnih razloga zašto su istočne zemlje mnogo više pogođene prevarama. Uvoz direktno povećava stopu lažiranja kilometraže – praćenje takvih zločina zahteva mnogo napora, posebno kada su u pitanju prekogranične transakcije“, objašnjava M. Buzelis.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.