Beograd: Nevesta i druge Kaporove najlepše priče

Reč je o četrdesetak Kaporovih ulja na platnu i autentičnim delovima kućnog nameštaja kojima je oživljen ambijent u kome je stvarao u Nebojšinoj ulici u Beogradu “čovek koji je pričao slike i slikao priče”. Te dve dimenzije Kaporovog stvaralaštva na ovoj izložbi pod naslovom “Najlepše priče” ne iscrpljuju sve nasleđe koje je ovaj umetnik višestrukih talenata ostavio. 

Slike na kojima su junakinje njegovih romana, ali i druge teme koje su ga zaokupljale poslednje dve decenije života, filmsko sećanja Kaporovih prijatelja i savremenika, njegove zabeleške na zadate teme, duh nedeljnih kolumni u dnevnom listu Politika, u koju je kistom uvio buket nežnih žutih ruža, “oživljavaju” i glas Mome Kapora voditelja nezaboravnih radio-emisija kojima je godinama slušaoce (za)vodio “Krugom dvesta dvojke”. ž

Neki su ga već proglasili “pripovedačem urbane melanholije”, mada je njegov pripovedački dar univerzalan. Zato je ova izložba u Domu VS svojevrsni višedimenzionalni “vremeplov” kroz Kaporov svet vrednosti, uspomena, umetničkih, muzičkih i drugih izbora koji opčijava utiskom da ga opet čujemo, kao nekad, preko radio-talasa. 

“Razapet između dve profesije, Momo Kapor je samouvereno gospodario sopstvenim čudom… Školovanje na Likovnoj akademiji u Beogradu naučilo ga je i da najpre nauči da oseća, onda da definiše to što oseća, da to naslika i na kraju proda. Nema važnije stvari u životu koju nije sledio na taj način

. Tako je, jednom reče u šali, prodao sve svoje ljubavi. Ono što je osećao pretakao je u boje, oblike, slova, rečenice…, piše u predgovoru kataloga ove izložbe Dragana Marković, novinarka i urednica u Medija centru Odbrana, ističući da je “život Mome Kapora utisnut u lice ulica, zidove muzeja, galerija, ali i kafana u Beogradu, grada čiju je adresu u najtežim vremenima sačuvao pod književnim kodom 011”.

Zasluga za izložbu u Domu VS pripada Zadužbini „Momčilo Momo Kapor“, Ministarstvu odbrane Srbije i Medija centra „Odbrana“.

Sva dela su iz privatne kolekcije Zadužbine i drugih kolencionara, najviše Miloša Petkovića iz koje je i “Nevesta” koja ilustruje ovu dopisnicu. “Nevesta” je jedan od najnežnih ženskih Kaporovih likova, koji od uvodne biblijske teme do beogradske Ade i raznih metomorfoza dominiraju Galerijom VS.

Iako je sam Kapor prelaz sa pisanje na slikanje opisivao kao “zaranjanje u mirnije, tajanstvenije i dublje vode”, tri dana posle otvaranja ove izložbe u knjižarama se pojavila njegova zbirka priča “Lanjski snegovi”.

To je deseti naslov u Laguninom serijalu dela ovog najčitanijeg posleratnog pisca nekadašnje Jugoslavije, koji se i sada visoko kotira na listama najčitanijih knjiga. Mnogi su njegovo pisanje dovodili u pitanje baš zbog visokih tiraža, baš kao i pravo na političko mišljenje, pre svega o ratu u BiH, iako je rodom iz Sarajeva.

Kako god, Momo Kapor se, osim kao slikar, novinar i pisac prevođen na desetak jezika, u umetničku istoriju upisao i kao autor dokumentarnih filmova i TV emisija, scenarista nekoliko dugometražnih filmova, “vlasnik” spomenika na Adi i poštake marke, koji ima svoju zadužbinu, fond, nagradu i festival.