Izgledaju poput onih sa starih razglednica. Ne postoji lepši osećaj od onog, kada vam stigne razglednica s letovanja od dragih prijatelja. Naročito s mesta, na kojem biste želeli da budete. Međutim, ja ih ne šaljem. Utopila sam se sa većinom ljudi, koji zaboravlja na sitnice i male pažnje. Napravim nekoliko fotografija za svoj album i podelim sa bliskim prijateljima. Svake godine se razlikuju, iako su sa istog mesta. Kako se vreme menja, tako se menjaju i ljudi, mesta, ali ipak nešto vekovima ovde privlači magijom, a to je ono što je odolelo olujnim burama. Tajna koju krije ostrvo, a koju možete otkriti tek kada kročite na topli asfalt. Dok brod uplovljava u luku, jarboli sa jahta pomalo kvare prvi utisak i nemoguće je uhvatiti u kadar stare kamene kuće. Sa obale će biti lakše.
Supetar, mesto na Braču, ima svoj poseban život, kao i svako drugo ostrvo. Crkvice, šetalište, groblja, konobice, govore istoriju koja se svakim novim danom obnavlja. Nekada je ovo mesto, pre tridesetak godina, pružalo potpuni mir i harmoniju duha. Nije od toga mnogo narušeno ali ipak nedostaje ona tišina i osećaj u kojem se čovek stopi sa asfaltom, pretvarajući se u boju kamenih ulica na kojima se korača uz najlepšu melodiju vetra. Čini se da od toga više i nije potrebno. Žeđ se gasi lepotom koju živite od trenutka kada siđete s broda i ne prestaje sve do povratka u realnost. Ovde možete sve. Biti neko drugi. Izvući iz sebe ono što ste oduvek želeli, a niste imali hrabrosti. Stopiti se s kamenom, pa i pretvoriti u školjku, osluškujući sopstvo od koga se odvajate bar na trenutak, dok iluzija traje. Starim putem do crkvice, rađa se i umire večnost. Iznad su čisti oblaci koji se oslikavaju u moru. Nebo ima posebnu boju, jer je prečišćeno. Kao da je sastavljeno od samih čestica kristala. Vreme se zaustavlja na trenutak, a zvona podsećaju da ipak teče i da se sve kreće, pa i ovde, iako deluje da stoji. I onda ponovo, nazad u život putem talasa mora, koje je izvajalo sedefnu obalu. Na brodu, gde možete sresti najneobičnije ljude, a u tih sat vremena vožnje, upoznati njihove sklonosti i različitosti. Iz te nesvakidašnje lepote mora se postepeno zakoračiti nazad u svakodnevicu. U njoj nas očekuje mnoštvo realnosti.
Posmatram ljude oko sebe. Zanimljivo je putovati na mestu gde istovremeno boravi, u jednom trenutku, stotinu različitih ljudi i generacija. Preko puta mene, sedi studentica medicine, koja putuje na ispit, žurno podvlačeći poglavlja na knjizi. Majka koja se ljuti na dete, zbog rastopljenog sladoleda, zaljubljeni par, koji ne primećuje ništa oko sebe. Mirno sedim i posmatram kako se na jednom mestu susreće i prepliće mnoštvo energija, praćeno talasima mora. Čuvar tajni, more koje živimo, otvara i zatvara svoje odaje, pretvarajući tajne u talase. Iz razmišljanja me prenu zvuk sirene. Vreme da se isplovi iz mašte, probudi iz vremena na kojem se na trenutak zaustavio život. Zvona sa crkve, opominju dajući znak da se život nastavlja u svojoj beskonačnosti, i ostaje vekovima na tom kamenu, nepromenjen.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Vege recept: Veganske Braćole
Dragiša Mišović – lekar koji je ispaštao zbog svojih stavova
Lep tekst i miriše na more i na Brač. More ne otkrivamo sami i ne gledamo ga samo svojim očima.Vidimo ga i onako kako su ga videli drugi. Mi, koji smo preživeli kao jerihonska ruža, preživeli unatoč svemu, tražimo nežnost i lepotu u svakoj slici i svakom slovu.
K.Nj. kolumnista, neznam bas
Dugi niz godina, od 1964. do 1989. sam letovao,zimovao, provodio praznike i sta sve ne u Supetru.Najlepse mesto na svetu,naravno pored mora.A Brac kao ostrvo nezaboravan.I mislio sam da ce to vecito trajati.Nazalost,ostale su samo secanja i uspomene.I poneki razgovor sa dragim prijateljima,Dalmatincima iz Supetra,koji uvek zovu.A ja obavezno ne dodjem.I tako prodje 27 godina-ceo zivot.Clanak je vise literatura nego novinarstvo,ali je lepo podsecanje na nesto sto vredi i sto ne bi trebalo zaboraviti.