Doživljavanje ove emocije u trajanju od samo 8 minuta može da poveća rizik od srčanog udara

Emocije mogu da utiču na zdravlje srca.

U studiji koja je nedavno objavljena u Journal of the American Heart Association, naučnici su otkrili da izlivi besa mogu privremeno da oštete sposobnost krvnih sudova da se pravilno prošire, što se smatra ključnim za sprečavanje stvrdnjavanja arterija. Ovo istraživanje će pomoći da se stvori veća naučna osnova za analizu ranije uočene veze između ljutnje i povećanog rizika od srčanog udara, prenosi Zivim.hr.

– Bes je štetan za funkcionisanje vaših krvnih sudova jer slabi njihove funkcije i sposobnost širenja, a to je povezano sa rizikom od srčanog udara u budućnosti – kaže vođa studije dr Daiči Šimbo, kardiolog i direktor. centra za hipertenziju u medicinskom centru Irving Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

Jasna povezanost između negativnih emocija, kao što su bes, tuga i anksioznost, i povećanog rizika od srčanog udara već je primećena u nekim opservacionim studijama. Međutim, ne zna se dovoljno o ​​tome kako ova vrsta emocija izaziva fizičke promene koje dovode do mogućih neželjenih kardiovaskularnih stanja.

Daiči Šimbo i njegov tim saradnika podelili su 280 naizgled zdravih odraslih osoba u grupe i zadužili ih da se prisete osećanja besa, anksioznosti ili tuge tokom osam minuta, tokom kojih su izvršili niz merenja. Studija je takođe uključila kontrolnu grupu koja je morala da održava neutralno emocionalno stanje osam minuta. Naučnici su uzeli uzorke krvi od ispitanika, izmerili im krvni pritisak i sposobnost njihovih krvnih sudova da funkcionišu. U poređenju sa onima iz emocionalno neutralne grupe, subjekti koji su se prisećali događaja koji su ih izazvali bes imali su smanjenje sposobnosti njihovih krvnih sudova da se šire. Tačnije, ta sposobnost se prepolovila. Vrhunac ovog efekta bio je 40 minuta nakon zadatka izazivanja besa, nakon čega se funkcija krvnih sudova vratila u normalu.

– Iako je ovaj efekat bio samo privremen, treba naglasiti da je usledio nakon samo osam minuta proživljavanja besa, što nas navodi da se zapitamo kakav kumulativni efekat ljutnja može da ima na krvne sudove u dužem vremenskom periodu. Pokazali smo da ako se naljutite samo jednom, to smanjuje sposobnost vaših krvnih sudova da se prošire. Ali šta ako se naljutite 10.000 puta u životu? Ova hronična trauma vaših krvnih sudova može na kraju dovesti do trajnog oštećenja i verujemo da se upravo to dešava – rekao je dr Šimbo, koji je bio iznenađen činjenicom da iskustva tuge i anksioznosti nisu imala statistički značajne efekte na krvne sudove.

– Ljudi stavljaju sve negativne emocije u isti koš, ali ovaj rezultat mi govori da se bes, tuga i anksioznost mogu razlikovati po tome kako utiču na zdravlje srca i povećavaju rizik od srčanog udara – kaže on.

– Ovo istraživanje sugeriše da kratki periodi besa mogu biti povezani sa kardiovaskularnim oboljenjima. Ovo je zanimljivo jer pomaže da se objasni nešto što smo često viđali – rekla je dr Suzan Arnold, kardiolog koja nije bila uključena u studiju, i dodala da postoji mnogo podataka koji su ranije pokazali da akutni bes povećava rizik od srčanog udara, ali mehanizam ko je odgovoran za to nije bio sasvim jasan.