Hodanje može poboljšati zdravlje srca, tvrdi studija: Potrebno je samo da primenite jednostavan trik

Brzo hodanje, i to u dužim vremenskim intervalima, može pomoći u zaštiti od poremećaja srčanog ritma, a time i od srčanog udara, bolesti srca i moždanog udara.

To je zaključak najnovije studije objavljene u stručnom časopisu Heart, koji izdaje British Medical Journal, aa prenosi Science Focus.

U studiji je utvrđeno da su odrasli koji su izjavili da hodaju brzim tempom – definisanim kao više od 6,4 km/h (više od 4 milje na sat) – imali 43 odsto manji rizik od razvoja poremećaja srčanog ritma u periodu od 13 godina, u poređenju s onima koji su hodali sporije – manje od 4,8 km/h (manje od 3 milje na sat).

Većina ljudi hoda brzinom od oko 5,6 km/h (3,5 milje na sat), tako da brzina od 6,4 km/h deluje žustro – kao hod sa svrhom koji malo ubrzava puls i disanje, ali ne toliko da ne možete da razgovarate dok hodate.

„Uočili smo manji rizik od srčanih aritmija kod ljudi koji su svoj uobičajeni tempo hodanja opisali kao prosečan (između 4,8 i 6,4 km/h) ili brz (više od 6,4 km/h)“, izjavila je profesorka Džil Pel, nosilac prestižne titule Henrija Mehana za javno zdravlje na Univerzitetu u Glazgovu i glavna autorka studije.

„Ali kada su korišćeni uređaji za praćenje aktivnosti da se izmeri stvarno kretanje, pozitivni efekti su uočeni već kod osoba koje su svakog dana hodale prosečnim tempom makar pet minuta. Dakle, čak i male promene u načinu života mogu imati veliki uticaj.“

Istraživači su koristili podatke iz baze UK Biobank, obuhvativši 420.925 ispitanika koji su odgovarali na pitanja o svom tempu hodanja.

Od tog broja, 81.956 ljudi je takođe imalo podatke iz uređaja za praćenje aktivnosti, koji su beležili vreme provedeno hodajući različitim tempom.

Više od polovine ispitanika – 53 odsto – reklo je da hoda prosečnim tempom, dok je 41 odsto izjavilo da hoda brzo. Samo 6,5 odsto ispitanika reklo je da hoda sporo.

Nakon 13 godina, kod 9 odsto učesnika razvili su se poremećaji srčanog ritma, poput atrijalne fibrilacije (nepravilan rad srca), tahikardije (ubrzan rad srca) i bradikardije (usporen rad srca).

„Osobe sa srčanim aritmijama imaju veću verovatnoću da dožive srčani ili moždani udar, pa čak i smrt“, rekla je Pel. „Postoje lekovi i medicinske procedure koje mogu umanjiti taj rizik, ali prevencija je uvek najbolja opcija.“

Kod ispitanika koji su koristili uređaje za praćenje aktivnosti, istraživači su otkrili da su oni koji su više vremena provodili hodajući prosečnim ili brzim tempom imali manju verovatnoću da razviju poremećaje srčanog ritma, u poređenju s onima koji su manje hodali tim tempom.

Naučnici su izračunali da je oko 36 odsto veze između brzog hodanja i zdravlja srca moglo da se objasni povoljnim efektima koje brzo hodanje ima na faktore rizika za bolesti srca.

„Brzo hodanje snižava krvni pritisak i nivo holesterola“, rekla je Pel. „Smanjuje nivo glukoze u krvi i time rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, kao i verovatnoću gojenja. Takođe, smanjuje upalne procese u telu.“

Ipak, važno je napomenuti da je ovo bila opservaciona studija zasnovana na samoproceni, što je manje pouzdano. Osim toga, sprovedena je među populacijom koja je 97% bela, pa će možda biti potrebno potvrditi rezultate i među drugim etničkim grupama.