Iran (3):  Deset dana zore

Mauzolej je i svojevrsna turistička atrakcija, u blizini glavnog iranskog međunarodnog aerodroma „Homeini“ pa su ga pre odlaska iz te zemlje u leto 2017, posetili i novinari iz Srbije.

Kada se „letom revolucije“ 1. februara 1979, vratio u Iran posle 14-godišnjeg izgnanstva, ajatola („Znak Božji“) Ruhola („Duh Alahov“) Musavi Mostafavi, poznat kao Homeini, po rodnom mestu Homejnu, je praćen masom od, po različitim procenama, dva do deset miliona sledbenika, prvo otišao na glavno teheransko groblje Behešta-e Zahra, u Mosali, delu Teherana, 30-ak kilometara od središta velegrada. Održao je veliki javni govor proglasivši da u Iranu mora biti ukinuta monarhija, čiji je kralj već dve sedmice bio u egzilu. U maniru žestokog govornika 76-godišnji Homeini je poručio: „Odrediću vladu, a ovu (kraljevu) ću ošamariti!“

I bi tako. U aprilu 1979. se preko 99 odsto Iranaca izašlih na referendum izjasnilo za Islamsku Republiku. Na kraju 1979. je Homeini proglašen za rahbara („vođu“) posle usvajanja ustava zasnovanog na ajatolinom učenju „velajat i fakih“ („Starateljstvo pravnika“). Po tome, sve forme monarhije su nepravedne, a politički vođi treba da budu samo religiozne sudije, jedini vlasni da tumače i primene Božje zakone.

Behešta-e Zahra je dovođena u blisku vezu sa protivnicima šahovog režima. Tu je sahranjeno mnogo ljudi poginulih tokom protesta protiv Šaha čitave 1978. i ranije. U neposrednoj blizini je Homeinijev mauzolej.

Izgradnja mauzoleja je počela posle Homeinijeve smrti 3. juna 1989, a arhitekta je bio Mohamed Tehrani. Mauzolej je prostran kao terminal velikog aerodroma. Ima gigantsko dvorište kojim kruži električni mini voz, nekoliko građevina i graševinske kranove, pošto se kompleks stalno širi i sada dostiže 20 kvadratnih km.

Arhitektonska rešenje odlikuje simbolizam. Hram okružuju četiri kule koje ukazuju sa koliko je godina Homeini preminuo. Ogromna centralna zlatna dvorana je ukrašena sa 72 lale, podsećanje na 72 mučenika koji su se borili i poginuli sa Imamom Hoseinom u Karbali 680. godine nove ere, središnji trenutak osnivanja šijizma, koji sa sunizmom predstavlja glavnu granu islama.

Ogromna glavna dvorana je prekrivena sa 12.000 mekanih, lepo dizajniranih tepiha, svaki površine 12 kvadratnih metara. Homeinijeva grobnica je unutar čelične zarih, kićaste, pozlaćene rešetkaste strukture koja opasuje grob. Tu hodočasnici odaju počast i ostavljaju novčanice većih apoena. Muškarci i žene prilaze puni poštovanja, a onda telefonima slikaju svetilište i prave selfije. Plan je da plafon bude prekriven sićušnim ogledalima, poput mnogih šijitskih hramova.

Kompleks predstavlja duhovni i politički testament Islamskoj Revoluciji. U Iranu je poznat i kao „sveti hram“, mnogi Iranci mu ukazuju isto poštovanje kao i drugim svetim mestima sledbeniku Proroka Muhameda.

Veliki broj posetilaca okuplja se u mauzoleju, naročito tokom Ramazana. Svakog juna, stotine hiljada hodočasnika obeležava godišnjicu Homeinijeve smrti. U mesecu posle Ramazana – Muharamu, prvom u islamskom kalendaru I kada je imam Hosein stradao – fontanama oko Homeinijevog mauzoleja teče voda crvene boje.