Foto: FreeImages / sarah joos

Dobro hranjene ovce odmah po jagnjenju spremne su da luče kolostrum, a loše hranjenje tek posle 12 sati. Već sa 14 – 16 dana jagnje udvostručuje porodnu težinu zahvaljujući kolostralnom mleku. Jagnje u tom periodu prosečno prirasta 150 – 250 grama. Kolostralno mleko ima funkciju da očisti creva od mekonijuma (smole u crevima). Osim toga, kolostrum sadrži antitela koja čuvaju zdravlje jagnjadi i belančevine, mineralne materije i vitamine koji pomažu da jagnje što pre udvostruči svoju porodnu težinu.

Postupak sa jagnjadima u dojnom periodu zavisi da li je jagnje namenjeno za priplod ili tov i da li se ovce koriste za mužu. Jagnjad namenjena za priplod doje duže, najmanje tri meseca. U prvom mesecu sve vreme je sa majkom i doji po volji. Kada je lepo vreme ovce i jagnjad se isteruju na obližnja pasišta. Ukoliko ovce treba da idu na dalje pašnjake, jagnjad ostaju u štali. U drugom mesecu jagnjadima se ograničava broj sisanja. Na primer, ujutru se ovce pomuzu, ali ne do kraja, pa se puste jagnjad da posisaju, a ovce idu na pašu. To je drugi period koji traje dva meseca i tada jagnjad dobijaju samo deo jutarnjeg mleka i celo večernje. To znači da dobijaju 1/2 mleka. U trećem periodu, koji traje zaključno sa četvrtim mesecom, jagnjad doje i ujutru i uveče, ali po izmuzanju ovaca. Na taj način jagnjad doje samo polovinu mleka. Odbijanje jagnjadi počinje sa petom sedmicom a završava se sa četvrtim mesecom starosti.

Pored majčinog mleka, jagnje traži i dopunsku hranu. To je prvenstveno kvalitetno seno, koje počinje da se daje sedam dana nakon rođenja, ali i koncentrat i to 10 dana po rođenju, u početku sa 20-50 grama dnevno po jagnjetu. I to se povećava, tako da se u trećem mesecu daje 125 grama uz dodatak stočne krede i koštanog brašna.

Za jagnjad mora da se obezbedi i kamena so. Uz sve ovo, mora da im se obezbedi čista i sveža voda za piće, čista i suva prostirka, po mogućstvu čista i suva slama.