Izmišljeni istraživač ima skoro 200 naučnih radova 1Foto: Vikipedija

Po citiranosti, nalazi se pri samom vrhu. Još više zapanjuje činjenica da su u pitanju radovi iz sasvim različitih i međusobno udaljenih naučnih oblasti: od astrofizike, molekularne biologije do ekologije.

Međutim, nije reč o vanserijskom geniju niti o „renesansnoj ličnosti“ gotovo nadljudskih mogućnosti.

Zapravo, Kamij Nus uopšte nije ličnost, već fiktivni lik kojeg je izmislila grupa francuskih istraživača i čije ime namerno dopisuje na svojim radovima, ponekad bez znanja urednika časopisa, kako bi ukazala na značaj kolektivnog poduhvata u nauci i protestvovala protiv reforme francuskog zakonodavstva o naučnim istraživanjima.

Naime, odredbe ovog francuskog zakona predviđaju uvođenje novih vrsta privremenih poslova za istraživače, što je naišlo na veliko neodobravanje u naučnoj zajednici Francuske.

Stoga pripadnici pomenute grupe, koja sebe zove RogueESR, poslednjih godinu dana protestvuju protiv novog zakona, ističući da ove promene prete akademskoj slobodi i sigurnosti radnog mesta, kao i da prenaglašavaju individualna postignuća tako što prevelik fokus stavljaju na scijentometrijske kriterijume – poput broja radova i citiranosti – prilikom procene vrednosti nekog istraživanja, čime se dodatno narušava istraživačka kultura.

Tokom protestvovanja, pala im je na pamet zanimljiva, subverzivna ideja: šta će se dogoditi ako krišom dodaju ime fiktivnog istraživača na svoje autorske liste?

„Stotine članaka učiniće ovo ime jednim od najboljih naučnih autora na svetu“, kaže se u saopštenju RogueESR, „što će za posledicu imati iskrivljenje određenih bibliometrijskih statistika i demonstraciju apsurdnosti individualne kvantitativne procene“.

Grupa se odlučila za ime Kamij, jer je rodno neutralno i u vezi je sa političkim protestima u Francuskoj, a prezime Nus je, zapravo, igra reči, pošto na francuskom ona znači „mi“, dok je na starogrčkom označavala „razum“.

Kako piše američki magazin Sajens, ime Kamij Nus trebalo bi da javno reprezentuje vrednosti za koje se zalažu istraživači.

Francuski fizičar Žan-Filip Lansberg, koji je dopisao ime Kamij Nus na radu koji je objavio u časopisu Physics Letters B, ističe da je ovo ime „elegantan i bezazlen način protesta“, kao i da je ono jedna vrsta lukavštine kojom se razotkrivaju mane konvencija o autorstvu u nauci.

On je jedan od onih koji, prilikom slanja rada, nisu izvestili urednike časopisa da Nus nije prava osoba.

Izmišljeni istraživač ima skoro 200 naučnih radova 2

Zbog toga su neki naučni časopisi pokrenuli istragu sa namerom da naznače radove na kojima je Nus, da uklone ovo ime ili odbiju čitav rad.

Tako je časopis Physical Review B, u kojem je objavljen rad koji potpisuje i Kamij Nus, objavio ispravku uz navode da je uključivanje fiktivnih autora suprotno politici časopisa, te da će ovo ime biti uklonjeno.

Kako ne bi dolazilo do toga da radovi naknadno trpe korekcije ili bivaju odbijeni, RogueESR sad eksplicitno poziva i ohrabruje istraživače da objasne urednicima šta simbolizuje Nus na autorskoj listi njihovog rada.

Mnogim urednicima iz Francuske ova ideja je sasvim prihvatljiva, kaže za Sajens jedan od pripadnika RogueESR, ali međunarodni časopisi nemaju baš toliko razumevanja.

U jednom slučaju, grupa matematičara odlučila je da povuče rad sa razmatranja za objavljivanje u časopisu Proceedings of the Royal Society of Edinburgh Section A, nakon što je urednički bord istakao da Nus ne može biti jedan od autora.

U drugom slučaju, kako piše Sajens, jedan od urednika časopisa Solar Physics nije dozvolio da Nus bude jedan od potpisanih autora jer, kako naglašavaju standardi o autorstvu Komiteta zaduženog za etiku objavljivanja na koje se ovaj urednik poziva, svaki autor mora da pruži značajan doprinos radu i preuzme odgovornost za njegov sadržaj.

Na ovakve etičke primedbe, Lansberg odgovara tako što ističe da, na primer, u njegovoj naučnoj oblasti – fizici elementarnih čestica – duge liste autora onemogućavaju da svaki od njih na smislen način preuzme odgovornost za istraživanje.

On dodaje da upravo Nus pokazuje da su ovi standardi za autorstvo, i metrika koja se u njima koristi, neodgovarajući i siromašni, pa čak i apsurdni.

S druge strane, Lisa Rasmusen, bioetičarka sa Univerziteta Severna Karolina (SAD), kaže za Sajens da su kolektivni ciljevi otvorene i kolaborativne nauke zaista za svako poštovanje, kao i da postoje dobri razlozi da se dovedu u pitanje postojeći standardi koji definišu naučno autorstvo.

Međutim, kako zaključuje ova naučnica, „nije mi samo jasno zbog čega vam je potreban ovaj autor da biste ostvarili bila šta od toga“.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

close
Izmišljeni istraživač ima skoro 200 naučnih radova 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.