Foto: Arhiva Zavičajnog fonda Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” KragujevacDrugarice i drugovi, Prvi maj praznik stvaralaštva i samoupravljanja predvođeni Savezom komunista dočekujemo u novim dostignućima u ostvarenju plemenitih ciljeva radničke klase, radnih ljudi i građana noseći visoko zastavu bratstva i jedinstva. Ovim rečima, sada već davne 1986. godine proslavu prvomajskih praznika, koja je tajala čitavih nedelju dana, najavio je Koordinacioni odbor za obeležavanje praznika i jubileja u, tada, opštini Kragujevac.
U međuvemenu dosta se toga promenilo. Gotovo sve, sem tih večitih nekoliko slobodnih dana za 1. maj (a, ako se još spoji sa Uskrsom – k’o puslica). Da nam živi, živi rad.
Generacije odrasle u posleratnoj Jugoslaviji do detalja su bile upoznate (obavezna „lektira”) sa istorijatom proslave Međunarodnog praznika rada na ovim prostorima. Ti motivi, mahom krvavi, iz predratne istorije radničkog pokreta znali su se naizust. Od prvih poluilegalnih proslava, zabrana, okršaja sa policijom, vojskom, žandarmerijom… Kundaci, pendreci, sablje, konjica… I tada, je kao i sada bilo i krvavih ruku i još više krvavih glava.
Ali, za mlađe čitaoce danas i posleratno vreme, kada se 1. maj obeležavao kao jedan od najznačajnijih praznika zemlje radnika i seljaka (i, poštene inteligencije) Terra incognita. Vreme kada je ovaj praznik bio mejnstrim holidej za njih je daleko isto koliko su od nas „onmad” bili prvomajski sukobi oficirske gole sablje i golorukog proleterijata. Po mnogo čemu i još dalje.
Zbog toga zbirka prvomajskih plakata iz arhive Zavičajnog fonda Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” Kragujevac za starije čitaoce predstavlja pravu vremensku kapsulu dok za mlađe može biti pravo otkrovenje.
Posle Drugog svetskog rata proslava 1. maja je organizovana tradicionalno u Etno-parku Šumadije i Grošnici. Prvomajski uranak je obeležavan nastupima kultuno-umetničkih društava, ponekad i izložbama slika slikarskih kolonija. Do raspada SFRJ, kod „Šumadijske kuće” organizovani su prvomajski susreti mladih izviđača republika SFRJ, navodi Kragujevački leksikon.
A, pre „raspada” 1. maj je bio – naš dan. Tako stoji na plakatu iz 1970.-ih godina prošlog veka. Održavala su se radno-proizvodna takmičenja u osnovnim organizacizama udruženog rada, odžavale akcije„Ulepšajmo svoj grad”, a svečani zborovi građana (slično kao današnji ali sa drugom namenom) u mesnim zajednicama i školama organizovali su literarne konkurse, poetsko-muzičke večeri i likovne kolonije, kulturno-umetničke uz pesme i igre naroda Jugoslavije. Bilo je sportsko-rekreativnih aktivnosti i rok koncerata i obavezni vatromet.
Učestvovali su: Rvački i Karate klub „Radnički”, gimnastičari DTV „Partizan” i najbolje ekipe iz takmičenja radničko-sportskih igara. U Šumaricama je organizovan izviđački bivak, obavezan uranak a kod Spomen obeležja naroda Hrvatske i smotra tehničke kulture.
Praznovanje uz ideološki jako obojen koncept
Zavičajni fond Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” iz Kragujevca je svojevrsni barometar preko koga se precizno, hronološki mogu pratiti obeležavanja značajnih datuma. Pre svega praznici 1. maj, 29. novembar… koji su se svečarski slavili u Jugoslaviji.
– Zahvaljujući njima možemo da pratimo kroz koje je sve faze prolazilo obeležavanje 1. maja od radničkih demonstracija, hapšenja i prebijanja radnika-demonstranata i dobijanja otkaza, do Brozovog proglašenja za državni praznik (1945) koji se slavio dva dana, i u skladu sa njim parada, kulturno-umetničkih programa, sportskih i radničkih takmičenja… Nakon entuzijastičnih posleratnih prvomajskih proslava pod sloganom „Da nam živi, živi rad”, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka proslave su evoluirale u skladu sa porastom standarda, a nužno se menjala i ikonografija. Sve se manje paradiralo i marširalo, a više uživalo u kulturno-umetničkim programima, vatrometu, karavanima Bratstva-jedinstva…, kaže za Danas Gordana Vučković iz Zavičajnog odeljenja kragujevačke biblioteke.
Pošto se u to vreme radnik smatrao svesnim samoupravljačem i ideološkim čedom socijalizma, široke radničke mase i „poštena inteligencija” preskakali su večernje „logorske vatre“ koje su se spontano gasile, budili se rano i odlazili na uranački kačamak iz kazana i vruću rakiju u Šumaricama – kod Lovačkog doma, kasnije kod Etno-kuće, izgrađene povodom jedne Brozove posete „crvenom gradu” 1978. godine. Šumarice su bile pune motorizovanih izletnika koji su roštiljali slušajući muziku iz otvorenih fića, tristaća i kečeva.
– Pošto su „svi ciljevi postignuti“, kako piše na plakatu iz 1975. godine, trebalo je podsetiti radnike da nema razloga za proteste već samo za slavlje upakovano, razume se, u ideološki obojen koncept, podseća naša sagovornica.
Početkom tih sedamdesetih godina još uvek je bio jak i izražen proleterski kod u prvoslavi praznika rada. Zbog toga se organizatori proslave 1971. godine pozivajući na njene „sadržaje” pre svega obraćaju: kovačima, glodačima, brusačima, čistačima, tkačima, kopačima, oračima, tesarima, pekarima, ali profesorima, pa onda mesarima, inženjerima, građevinarima, kondukterima, vozačima, konstruktorima, zemljoradnicima, urednicima, radnicima, učiteljima, piscima, glumcima, metalcima, nastavnicima, pionirima, monterima, tehničarima, medicinarima, mehaničarima, lekarima, stvaraocima, variocima, filozofima (tim redom), starim i mladim poručuje „Živeli!” i „Sretan rad!”.
A, u programu proslave „bogato” i „široko”: prvenstvo u stonom tenisu, skupvi i akdemje u radnim i društveno-političkim organizacija, revijalni program Muzičkog i Dramskog studija Doma omladine na Skveru u Staroj Radničkoj koloniji, KUD-ovi „Abrašević” i gostujući „Azbest” iz Stragara, dok su članovi Aero kluba na Trgu AVNOJ-a organizovali doček i pozdravili 1. maj. Pod parolom „Da nam večno živi 1. maj” organizovani su izleti u Šumarice i Bešnjaju. I, naravno vatromet.
Četiri godine kasnije 1975. praznik rada je dočekivan u okviru obeležavanja ztri decenije od oslobođenja naše zemlje i pobede nad fašizmom. „Istorijske majske praznijke naše revolucije proslavljamo krupnim uspesima u sprovođenju rezolucija Desetog kongresa SKJ i Sedmog kongresa SKS pod rukovodstvom Druga Tita”, stoji na plakatu, svedoku vremena iz kolekcije Zavičajnog fonda kragujevačke bilioteke.
Naravno, uz prazonvanje ipak „sve snage se ulažu u borbu za dalji razvoj naše zemlje, samoupravljanja i ostvarenje odlučujuće uloge radničke klase u privrednom i društvenom životu”. Ne izostaju: veća Saveza sindikata opštine i udruženog rada, druženje radnika sa pionirima i omladincima, poetsko-muzički kolaži prigodnih naslova tipa „Jutros nam je cvao Prvi maj”, odlazak karavana za pobratimski Karlovac… sve uz poklič: „Živeo Prvi maj – međunarodni praznik rada! Živela Socialistička Federativna Republika Jugoslavija! Živeo drug Tito, vođ i učitelj naših naroda i inspirator svih naših pobeda!”. Vatromet se podrazumeva.
Sa zadatkom i amanetom Druga Tita u još srećnju budućnost
Deceniju kasnije, u „Orvelovoj godini” radnička klasa, radni ljudi i građani Kragujevca, dočekuju 1. maj u intenzivnom radu na realizaciji kongresnih rezolucija Saveza komunista i Saveza sindikata, u izrazitim naporima na ostvarivanju programa društveno-ekonomske stabilizacie. Ipak, ne izostaju: radno-proizvodna takmičenja u firmama, akcije ulepšavanja grada i amatera svome gradu, zborovi građana, biciklistička trka kroz Šumarice, obilazak Staze zdravlja i svečani doček Savezne štafete maldosti. Sve pod parolom: „Živela SFRJ – bratska zajednica svih naših naroda i narodnosti!”.
Naredne, 1985. godine Koordinacioni odbor za obeležavanje značjnih datuma i jubileja u Opštini Kragujevac (u znaku 40. godišnjice slobode) podseća sugrađane da je „Drug Tito svima nama ostavio trajni zadatak da tekovine naše sociajalističke revolucije nastavljamo i razvijamo, gradeći tako našu srećniju budućnost”. Program svečanosti: otvaranje izložbe tehničkog stvaralaštva Splita (takođe grad pobratim) i Kragujevca, izložba radova Likovne kolonie u Etno-kući u Šumaricama, kulturno-umetnički program „Pozdrav prazniku”… Vatromet, dakako.
One, već pomenute, 1986. godine sa početka teksta, 1. maj je obeležavan ne samo kao praznik praznik svih radnih ljudi i građana, već i kao „dan međunarodne solidarnosti svih koji žive od svoga rada, dan borbe za ljudska prava, slobodu i mir”.
– Neka Prvi maj 1986. godine, praznik svih nas, protekne u znaku daljeg jačanja i razvijanja tekovina socijalističke revolucije i bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije! Svi u Šumarice – sa Titom u srcu u nove radne pobede!”, odjekuje sa plakata sačuvanog u Narodnoj biblioteci. Standardan društveno-politički i kulturno-umetnički program. A, vatromet se ni ne pominje.
Od 1990.-ih godina, „piše” sveznajući Kragujevački leksikon, organizaciju uranka preuzimaju sindikalne organizacije ili levičarske partije (SPS i JUL). Danas, organizatori Prvomajskog uranka u Šumaricama dele posetiocima kačamak, kuvanu rakiju i čaj. Ipak, to nije ni prineti negdašnjim prvomajskim praznovanjma.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
