Kako komuniciraju ptice koje se još uvek nisu izlegle? 1Foto: Freeimages/kaiser gouba

Posmatranje grupe žutonogih galeba dovelo je do otkrića jednog od najsofisticiranijih poznatih primera embrionalne komunikacije.

Naime, kada su bili izloženi zvucima koje ispuštaju „starije“ ptice kada ugledaju predatora, embrioni su bili u stanju da prenesu upozorenje na opasnost ostalim neizlegnutim pticama – i to tako što su se vrteli u svojim jajima, čineći da ona vibriraju.

Bili smo veoma iznenađeni“, kaže Hose Nogera, glavni autor studije i vođa Grupe za ekologiju životinja sa Univerziteta Vigo u Španiji.

Bili smo svesni toga da ptičji embrioni mogu da proizvedu vibracije jaja, ali su ona vibrirala više nego što smo očekivali“, dodaje Nogera.

Ovaj vid komunikacije važan je i zato što znanje da je opasnost blizu i prenošenje te informacije ostalim embrionima u gnezdu može da pomogne mladim pticama da se adaptiraju na spoljni život i da poveća njihove šanse za preživljavanje u neprijateljskim okruženjima, stoji u studiji objavljenoj u žurnalu Nature Ecology and Evolution.

Nogerin tim je sakupio 90 jaja žutonogih galebova sa ostrva Salvora, koje je ogroman uzgojni region blizu obale severne Španije, i sortirao ih u gnezda od po tri jaja. Na šest dana do izleganja, dva od tri jaja u svakom gnezdu su privremeno uklonili iz gnezda, i izložili ih snimku koji ispuštaju ptice kada ugledaju predatora. Embrionima je snimak puštan četiri puta dnevno svakog dana do izleganja, u trajanju od po tri minuta. Treće jaje u svakoj grupi je ostalo u gnezdu. Tim je potom utvrdio da su embrioni reagovali na spoljni zvuk tako što su se komešali u jajima, čineći da ono vibrira. Na taj način su prenosili upozorenje trećem jajetu, koje nije bilo direktno izloženo zvukovima. Uočili su i da treće jaje imitira vibracije, kao i povećanje u proizvodnji hormona stresa – reakcije za koje se zna da se javljaju u embrionima u prisustvu potencijalne pretnje.

Kako komuniciraju ptice koje se još uvek nisu izlegle? 2

Ova vrsta prenošenja informacija od embriona do embriona može da izazove razvojne promene koje mogu imati potencijalne koristi [za ptice] nakon izleganja“, objašnjava Nogera.

Porast hormona stresa čini ptice svesnijim okoline nakon izleganja. Takođe, ustanovljeno je da one ptice koje su kao embrioni bile izložene tzv. zvukovima upozorenja, brzo pobegnu i sakriju se kada čuju takav ili sličan zvuk u spoljašnjem svetu.

Naučnici još nisu sigurni kako i zašto ptičji embrioni vibracije drugih embriona razumeju kao signale za uzbunu. Nogera smatra da je ovo svojevrsni fenomen koji se sigurno pojavljuje i kod drugih vrsta ptica. Njegov tim sada planira da ispita da li ptići u jajetu mogu da saznaju još nešto iz spoljašnje sredine, recimo koliko se drugih jaja nalazi pored njih u gnezdu.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.