Kako komuniciraju ptice koje se još uvek nisu izlegle? 1Foto: Freeimages/kaiser gouba

Naime, kada su bili izloženi zvucima koje ispuštaju „starije“ ptice kada ugledaju predatora, embrioni su bili u stanju da prenesu upozorenje na opasnost ostalim neizlegnutim pticama – i to tako što su se vrteli u svojim jajima, čineći da ona vibriraju.

Bili smo veoma iznenađeni“, kaže Hose Nogera, glavni autor studije i vođa Grupe za ekologiju životinja sa Univerziteta Vigo u Španiji.

Bili smo svesni toga da ptičji embrioni mogu da proizvedu vibracije jaja, ali su ona vibrirala više nego što smo očekivali“, dodaje Nogera.

Ovaj vid komunikacije važan je i zato što znanje da je opasnost blizu i prenošenje te informacije ostalim embrionima u gnezdu može da pomogne mladim pticama da se adaptiraju na spoljni život i da poveća njihove šanse za preživljavanje u neprijateljskim okruženjima, stoji u studiji objavljenoj u žurnalu Nature Ecology and Evolution.

Nogerin tim je sakupio 90 jaja žutonogih galebova sa ostrva Salvora, koje je ogroman uzgojni region blizu obale severne Španije, i sortirao ih u gnezda od po tri jaja. Na šest dana do izleganja, dva od tri jaja u svakom gnezdu su privremeno uklonili iz gnezda, i izložili ih snimku koji ispuštaju ptice kada ugledaju predatora. Embrionima je snimak puštan četiri puta dnevno svakog dana do izleganja, u trajanju od po tri minuta. Treće jaje u svakoj grupi je ostalo u gnezdu. Tim je potom utvrdio da su embrioni reagovali na spoljni zvuk tako što su se komešali u jajima, čineći da ono vibrira. Na taj način su prenosili upozorenje trećem jajetu, koje nije bilo direktno izloženo zvukovima. Uočili su i da treće jaje imitira vibracije, kao i povećanje u proizvodnji hormona stresa – reakcije za koje se zna da se javljaju u embrionima u prisustvu potencijalne pretnje.

Kako komuniciraju ptice koje se još uvek nisu izlegle? 2

Ova vrsta prenošenja informacija od embriona do embriona može da izazove razvojne promene koje mogu imati potencijalne koristi [za ptice] nakon izleganja“, objašnjava Nogera.

Porast hormona stresa čini ptice svesnijim okoline nakon izleganja. Takođe, ustanovljeno je da one ptice koje su kao embrioni bile izložene tzv. zvukovima upozorenja, brzo pobegnu i sakriju se kada čuju takav ili sličan zvuk u spoljašnjem svetu.

Naučnici još nisu sigurni kako i zašto ptičji embrioni vibracije drugih embriona razumeju kao signale za uzbunu. Nogera smatra da je ovo svojevrsni fenomen koji se sigurno pojavljuje i kod drugih vrsta ptica. Njegov tim sada planira da ispita da li ptići u jajetu mogu da saznaju još nešto iz spoljašnje sredine, recimo koliko se drugih jaja nalazi pored njih u gnezdu.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.