Pre toga, na tom mestu nisu postojali pravi gradovi: porodice su živele u jurtama, okruglim šatorima koji su tipični za žitelje stepe, i stalno su se kretale po teritoriji u blizini Volge. Već u XVI veku, Ivan Grozni je angažovao ove izvrsne konjanike za rat protiv Tatara i drugih naroda na evropskom delu Rusije. Teritorija Kalmikije je 1609. godine ušla u sastav Rusije, ali na jedan ležeran način: granice nisu bile postavljene i, još važnije, između Kalmika i Rusa nije postojao odnos obeležen kolonizacijom. U pitanju je bio sporazum koji se utvrđivao iz dana u dan, iz godine u godinu. Osim toga, o Kalmicima je u Sankt Peterburgu računa vodilo Ministarstvo inostranih poslova. Mongolski nomadi su pomagali caru da drži pod kontrolom granice na jugu koje su naseljavali Čečeni, Darginci, Kabardinci, Balkari, to jest, buntovni, ponosni ljudi koji su se opirali svakom vidu potčinjavanja. Kalmici su učestvovali, kao plaćenici, u svim ratovima koje je vodilo carstvo. Za uzvrat, Rusija im je garantovala slobodu kretanja po stepi. Zašto se ovaj narod u toku poslednja tri veka nije nikad stopio sa Rusima, Čečenima ili Dargincima sa kojima su oduvek bili u kontaktu? Kalmički jezik, koji spada u mongolske jezike, još uvek postoji ali je sve manje u upotrebi u odnosu na ruski. Uprkos tome, identitet je ostao nepromenjen jer je snažno povezan sa religijom. Od osnivanja Kanata, vladarima, odnosno kanovima, autoritet je dodeljivao Dalaj Lama, najviša instanca budističke religije. To bi značilo da su odnosi između Kalmikije i Tibeta oduvek postojali. Kalmički monasi su odlazili na studije na Tibetansku visoravan i bili su pravi ambasadori koji su održavali čvrste kulturne i ideološke veze između evropskih stepa i centra budističke religije. U isto vreme, u Kalmikiji nije postojala „sanka“, odnosno kasta sveštenika koja je posedovala političku moć, kao što je to bio slučaj na Tibetu. Sfere religiozonog i svetovnog uticaja su bile razdvojene iako su bile isprepletene. Vlast je bila isključivo povlastica kana, koji je religiji garantovao prevlast na duhovnom i ideološkom polju. Religija bi, za uzvrat, imenovala istog tog kana za moralni autoritet. Savršena simbioza kako bi se odbranio i očuvao identitet. Godine 1648. Lama (učitelj) Zaja Pandita je razvio pismo Todo-bičig, to jest, „jasno pismo“. Na osnovu grafičkih znakova starog mongolskog pisma, sastavio je sistem grafema kojima je bilo moguće zapisati na pergamentu svaku fonemu prisutnu u kalmičkom jeziku. Preveo je desetine tekstova sa tibetanskog jezika i to ne samo religijske i filozofske traktate već i naučne tekstove. Na taj način, kineska medicina je stigla u Evropu i još uvek je praktikuju budistički monasi u Elisti. Prvi nesporazumi sa vladom u Sankt Peterburgu počeli su 1771, kada je Rusija započela proces centralizacije zemlje čime je birokratija stigla i u Kalmikiju sa činovnicima.