Za vreme vladavine kralja Džajavarma Sedmog, koji je bio budista, izgrađen je drugi hram – Ankor Tom sa neobičnim kompleksom hramova Bajon koji ima više od 200 impozantnih kamenih glava visokih 2,5 metra.
Svaka od njih ima četiri lica koja sa osmehom gledaju na sve četiri strane sveta.
Kraljevi Ankora su se identifikovali sa bogovima i sebe nazivali bogo-kraljem. Život su provodili u svojim velelepnim palatama napravljenim od drveta, a hramove, remek dela kmerske umetnosti, izgrađivali su za život – posle svoje smrti… Međutim, oko 1432. godine Kmeri su napustili svoje remek delo. Zašto? Odgovor do danas nije pronađen i ko zna koliko će vremena proći dok „Potonuli grad okamenjene mašte“ otkrije svoju tajnu…
„Vruće je i mislim da treba da se odmorimo!“, prekida svoju priču Lon gledajući u naša zajapurena i od znoja mokra lica.
Sve je na nama mokro. Teško se diše, iz kanala koji opasuje kameni grad podiže se bela izmaglica, diže se prema krošnjama drveća i istog časa nestaju u njima.
Nailaze žene. U naručju nose platnene šešire. Uz njih stoje nekoliko devojčica koje prodaju razglednice. Sitna i krhka, jedna od njih mi prilazi i pokazuje ceo album. Na prvoj slici je prikazan prilaz hramovima.
Isti most kojim sam prešla preko kanala; sa obe strane preko ograde je uklesana dugačka zmija-zmaj ili naga. Tu je veličanstvena Južna kapija i nezaboravni rumeni odsjaj celog zdanja u mirnoj površini vode…
Devojčica se ljulja, uvija se na svojim tankim nožicama, i stavlja razglednicu preko svog lica; iznad mogu da vidim samo njene majušne kose oči pažljivo prate svaki moj pokret.
„Pogledajte čuvenu ‘Terasu slonova’. Tu su se održavale razne igre. Ispod nje je kralj držao zatvorenike zajedno sa tigrovima, i ako ih ovi ne bi pojeli za tri dana, kralj ih je puštao na slobodu… Evo i ‘Hrama leproznog’ kralja koji je zbog bolesti živeo u izolaciji… A apsare – igračice! Ankor Vat ih ima najviše. Pažljivo pogledajte te neobične ukrase na njihovoj glavi, njihova tela, pokrete ruku, igru prstiju, osmeh, nijedna nije ista… Te večne nebeske igračice zabavljale su svoje kraljeve prenoseći ih iz jednog u drugi svet“, priča Lon.
Utabanom stazom prilazimo prema sivkastom hramu u daljini. Bajon! Kako stići do njega, pitam se zadihano a staro kljuckanje u slepoočnicama, ovoga puta od vreline sve je češće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
