Klimatske promene daleko više prete endemskim vrstama 1Foto: Pixabay/Joenomias

Sajt specijalizovan za klimatske promene Carbon Brief je objavio sažetak rezultata istraživanja i razgovor sa autorima.

Ljudi deceniijama unazad u atmosferu unose velike količine ugljen-dioksida kroz sagorevanje fosilnih goriva i na taj način doprinose povećanju globalne temperature Zemlje.

Ova biljna i životinjska staništa su u opasnosti i mogla bi potpuno da nestanu ukoliko države sveta ne ispune obaveze dogovorene Pariskim sporazumom iz 2015. godine i značajno redukuju emisije ugljen-dioksida, piše Tamara Radovanović za portal Klima101.rs.

Koje vrste su najugroženije?

Studija pokazuje da će se negativni uticaj klimatskih promena najviše odraziti na endemske vrste, odnosno biljne i životinjske vste koje žive u samo jednom regionu.

Više od 90 odsto endemskih vrsta suočiće se sa posledicama ovih promena. Te posledice podrazumevaju smanjenje populacije, ukoliko globalno zagrevanje dostigne nivo od 3℃ iznad predindustrijskih vrednosti.

Studija takođe izračunava rizike od izumiranja endemskih vrsta na različitim nivoima zagrevanja. Tu pronalazimo da je dva odsto endemskih vrsta u riziku od izumiranja ako je zagrevanje ograničeno na 1,5°C, dok je četiri odsto u riziku kada taj nivo dostigne 2°C. Međutim, taj broj se povećava na 20 odsto za kopnene ekosisteme i na 32 odsto za morske ekosisteme ako zagrevanje dođe do 3°C.

Biljne i životinjske vrste

Biljke i životinje se na osnovu toga gde žive grupišu u tri kategorije – endemske, autohtone i uvedene vrste.

Endemska vrsta živi isključivo u jednom geografskom regionu. Na primer, sve vrste lemura su endemi Madagaskara, što znači da ih nema ni na jednom drugom mestu na planeti.

Slično tome, nacionalna ptica Južne Afrike, plavi ždral, jedinstvena je u toj zemlji, dok je snežni leopard endem Himalaja. Ljudima u našoj zemlji je poznat primer Pančićeve omorike koja je endemska vrsta koja živi na području Balkana

Hoće li Pančićeva omorika preživeti klimatske promene?

Vrsta koje se nalazi u određenom ekosistemu usled prirodnih procesa, kao što su prirodna distribucija i evolucija, se naziva autohtonom vrstom (native species).

Na primer, koala je poreklom iz Australije i nijedna ljudska intervencija nije uticala na njenu pojavu niti širenje na ovom području. Sa druge strane, ako vrsta nije prirodno pronađena u datom regionu, već je tamo dovedena ljudskim delovanjem, bilo namerno ili nenamerno, naziva se uvedena vrsta.

Klimatske promene daleko više prete endemskim vrstama 2
Foto: Pixabay/Holger Detje

Studija predviđa da će endemske vrste na kopnu osetiti veći uticaj klimatskih promena, i to 2,7 puta više u odnosu na autohtone vrste, a čak 10 puta više od vrsta koje su uvedene.

Endemske vrste su najizloženije klimatskim promenama iz razloga što žive samo u određenim oblastima i u manjim populacijama. One su često i specijalizovane za preživljavanje samo u tim staništima u kojma se nalaze.

Zato, ukoliko zbog klimatskih promena dođe do ugrožavanja njihovog staništa, ove vrste jednostavno nemaju mogućnost da se „presele” i nasele nove oblasti.

Tako dolazimo do problema koji direktno utiče na stabilnost ekosistema. To je gubitak biodiverziteta odnosno biološke raznovrsnosti. Zdravi i raznovrsniji ekosistemi su stabilniji i povezani su sa čistim vazduhom, čistom vodom i hranom. Svi ovi faktori direktno utiču na čoveka, pa bi spašavanje ovih vrsta povećalo benefite koje čovek ima od prirode.

Zbog nedostatka podataka o morskim vrstama, vodeni sistemi se ređe razmatraju. Međutim, važno je naglasiti da je morskim organizmima kojim preti izumiranje gotovo duplo veći kod endemskih vrsta nego kod autohtonih.

Iz tog razloga, ako posmatramo Sredozemlje, koje predstavlja zatvoreno more sa velikim brojem endemskih vrsta, očekuje se da će jedna četvrtina vrsta koje tamo žive biti pod velikim rizikom od izumiranja zbog klimatskih promena. Pod „velikim rizikom od izumiranja“ naučnici smatraju vrste kod kojih je pad zastupljenosti veći od 80 odsto.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

close
Klimatske promene daleko više prete endemskim vrstama 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.