Klimatske promene i suptropska močvara Everglejds: vreme da se promisli

Međutim, nedavno je tim stručnjaka predvođen ekonomistom životne sredine Vilijamom Bogesom upozorio rukovodioce tzv. CERP plana za restauraciju everglejdskog ekosistema (The Comprehensive Everglades Restoration Plan) na uticaj klimatskih promena i podizanja nivoa mora, pozivajući ih da dosadašnji plan „preispitaju“. Izveštaj Nacionalne akademije za nauku, inženjerstvo i medicinu objavljen je 16. oktobra, i traži od menadžera CERP-a da urade evaluaciju koja treba da uzme u obzir verovatne uslove u močvarnim područjima „2050. godine i kasnije“, i provere kako bi postojeći projekti za obnovu mogli da se koriste u raznim scenarijima povećanja nivoa morske vode.

„Ja koristim analogiju sa hokejašem“, kaže Boges.

„Možda treba da klizamo tamo gde će se pak nalaziti pre nego tamo gde je on sada“, objašnjava on slikovito.

Sliv Everglejdsa nekada se prostirao na više od milion hektara močvara, ravnica i tri ostrva na prostoru južne Floride. Međutim, poljoprivreda i ljudske naseobine vremenom su prepolovile ovo stanište, dok je fosfor sa poljoprivrednog otpada „ubio“ mnoge biljke kojima su za rast neophodni niski nivoi fosfora. Čak osamdeset biljnih i životinjskih vrsta iz ovog regiona se sada smatra ugroženima, a mnoge vrste su potpuno nestale.

Kako bi se uhvatio u koštac sa ovim problemom, američki Kongres je 2000. godine ustanovio CERP, u nadi da će ovaj tim bolje predvoditi Everglejds i povratiti njegovo biljno i životinjsko bogatstvo pre no što bude kasno. U poslednjih pet godina su federalna vlada i država Florida „upumpale“ čak 230 miliona dolara godišnje u CERP-ove projekte, uključujući napore da se iskorene invazivne egzotične biljke i obnove vodenih tokova koji idu kroz močvare.

Novi izveštaj Bogesovog tima upozorava na nove pretnje po region: nivo mora se povećao za oko 7 centimetara od 2000, a očekuje se i da će nivo mora kod južne Floride da se poveća za 0,8 metara do 2100. Slana voda može da ima komplikovane – ali i kontraidktorne efekte po Everglejds. Ona može da preplavi  biljke Everglejdsa i degradira njihove korene, što bi dovelo do erozije, ali takođe može i da spreči mikrobe da razgrade biljne materije, što bi dovelo do nagomilavanja tla.

Promene obrazaca erozije i izlivanja vode mogle bi da dodatno iskomplikuju ili čak i ugroze CERP-ove projekte, kaže Bogesov tim. 

„Da bi se objasnili uticaji klimatskih promena, CERP bi trebalo da uzme u obzir najnovije klimatske modele i da imenuje nezavisnog naučnika“, navodi se u izveštaju.

Ipak, čini se da je najvažniji i najproblematičniji deo Everglejdsa jezero Okihobi – najveći izvor vode – koji je u izveštaju dobio čak i svoje posebno poglavlje. Jezero hrani estuare i močvare na jugu, i dom je za ugroženu vrstu ptice grabljivice snail kite. Tako izveštaj sugeriše češće praćenje i istraživanje nivoa jezera, pogotovo zato što niski vodostaji mogu da smanje mogućnost ozbiljnijih poplava i pomognu podvodnu vegetaciju, dok visoki vodostaji – koji  obezbeđuju vodu za ljudsku upotrebu i prirodne čuvare na jugu Everglejdsa – takođe šire otrovne materije u čistije i plitke zone.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs