Kolmar i Strazbur - magija srednjeg veka 1Foto: Wikipedia/ Xiyang Xing

U skladu sa krilaticom: „hedonizam (i eskapizam, dodala bi autorka ovog teksta) jača organizam“, hajde da Novu godinu dočekamo virtuelnim putovanjem u Strazbur i Kolmar, u dva „dragulja“ francuske pokrajine Alzas, čuvene pre svega po dobrim vinima.

Fotografije i video-snimci na kojima su prikazane znamenitosti ovih gradova pokazuju da i u „mračnom“ srednjem veku možemo pronaći određenu „dozu šmeka“ i vanvremenske lepote.

Kolmar se nalazi u neposrednoj blizini Nemačke i Francuske, a ima „laskavu“ titulu drugog grada sa najmanjim godišnjim količinama padavina u Francuskoj.

Veruje se da ga upravo takav „božji dar“ čini pogodnim za proizvodnju nadaleko čuvenog vina.

I tu nije kraj „čudima“ – zbog svojih „simpatičnih“ trgova, fontana i kanala, dobio je nadimak „Mala Venecija“.

Arhitektura je, kažu poznavaoci graditeljstva, „srećni spoj“ germanskog i francuskog stila, koji je prilagođen lokalnim običajima, uključujući korišćenje materijala poput drveta i kamena.

U starom delu grada nabasaćete na fine primere srednjovekovn egotike, poput Crkve Svetog Martina i Dominikanske crkve, dok kvart pod već pominjanim nazivom „Mala Venecija“ obiluje starim ribarskim kolibicama i vrbama koje okružuju kanal.

Gurmani tvrde da se upravo tu mogu konzumirati mnogi specijaliteti francuske kuhinje.

Za ljubitelje umetnosti nezaobilazna je poseta Muzeju Unterlinden, smeštenom u staroj gotičkoj zgradi nekadašnjeg dominikanskog manastira iz 13. veka.

Najpoznatiji eksponat je Isenhajmski oltar iz 16. veka, ali se mogu videti i remek-dela Monea, Renoara, Pikasa…

U Kolmaru se takođe nalazi Muzej Bartoldi, posvećen sećanju na lik i delo Frederika Bartoldija, tvorca čuvenog „Kipa slobode“, koji krasi Njujork.

To nije nikakva slučajnost – navedeni umetnik rođen je upravo u ovom gradu.

Za decu i one koji „odbijaju da odrastu“ posebno uživanje je obilazak Muzeja igračaka, uz eksponate poput Pepeljugine kočije, lokomotive „Britanija“, kolekcija lutaka…

Da je Pariz „grad svetlosti“, dobro je poznato svima, ali Kolmar je takođe mesto sa jedinstvenim osvetljenjem – zahvaljujući postavljanju oko 900 izvora svetlosti, koji rade na kompjuterski pogon.

Svetlosna magija počinje u sumrak petkom i subotom tokom cele godine.

Svaka boja ima svoju simboliku – plava predstavlja vazduh i nebo, zelena naglašava odraz građevina i drveća u vodi, a zlatne nijanse dočaravaju zemlju Alzasa – tranziciju i razmenu.

Mada su institucije poput Evropskog parlamenta, Evropskog suda za ljudska prava i Saveta Evrope mnogima prva asocijacija na Strazbur, taj grad na reci Rajni je prepun građevina iz srednjeg veka, poput katedrale Notr Dam, koja je svojevremeno bila najviša zgrada na svetu.

Danas je to šesta po veličini crkva u svetu i smatra se remek-delom gotičke arhitekture.

Zvonik je visok 142 metra, pa je vidljiv i iz udaljenih delova ravnice Alzasa.

Dokaz o razvijenosti intelektualnog života, već od 15. veka, predstavlja i pojava štamparije čuvenog Johana Gutenberga.

Procenjuje se da je na kraju srednjeg veka u Strazburu postojalo pedesetak štamparija, što je između ostalog omogućilo nastanak humanizma.

Strazbur krasi i palata Ruan, neformalno nazvana „mali barokni Versaj“.

U njoj se nalaze tri muzeja, sa velikim brojem umetničkih dela koja datiraju od srednjeg veka pa do kraja 19. stoleća.

Najveći i najstariji park u ovom šarmantnom gradu je Park de l’Orangerie, gde je smešten i paviljon Žozefina, podignut u čast Napoleonove supruge, carice Žozefine.

Ugostiteljstvo je takođe veoma razvijeno, naročito u centru grada, gde se mogu pronaći i brojne vinarije i pivnice.

Želimo vam da u 2021. „bulevari sveta (ponovo) pamte muziku vaših koraka“, kako je to pre dve decenije napisao kantautor Đorđe Balašević.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Kolmar i Strazbur – magija srednjeg veka”

  1. Културни и књижевни покрет који данас називамо хуманизмом појавио се још крајем 13. века (о Дантеу, као главном представнику, учи се у првом разреду средње школе), тако да стразбурске штампарије нису могле крајем 15-ог „омогућити настанак хуманизма“. И приштедите мало те наводнике!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.