U ramazanskim danima Velika džamija u Gradu Kuvajtu i okolna dvorišta, parkovi, parkinzi, čak i ulice se pretvaraju u prikladna mesta za molitvu stotina hiljada ljudi.
Velika džamija je naročito popularno mesto molitve tokom poslednjih deset dana svetog meseca posta i darivanja, koji se ove godine okončava 14. juna.
Ove godine se, međutim, molitveni ćilimi i čadori ne prostiru van džamije jer su u centru Grada Kuvajtu, u čijem širem području živi oko 2,4 miliona stanovnika od ukupno 4,5 miliona žitelja Države, veliki infrastrukturni radovi. No, u džamiji tokom noćne službe može da strane oko 18.000 vernika.
Nekoliko nedelja pred početak Ramazana ovaj autor je prisustvovao u Velikoj džamiji takmičenju škola u recitovanju svete knjige Korana. Neki od najboljih takmičara su odabrani da predvode dodatne taravih molitelje u večernjim satima.
Velika džamija omogućava potpuno rashlađene prostorije za vernike, neobično važno pošto temperature u Kuvajtu već uveliko prelaze 30 stepeni Celzijusovih. Uprava džamije obezbeđuje i iftar hranu kojom vernici posle zalaska sunca prekidaju dnevno odustajanje od jela, napitaka i pušenja. Vernicima pomaže 350 volontera.
Sagrađena u najstrožem centru, Velika džamija je najveća i zvanična Mošeja Kuvajta, samo u njoj se održavaju oficijelne religiozne svečanosti. NJena uprava pomaže božju službu i kulturne programe u preko 70 džamija muslimana iz više od 25 zemalja koji žive u Kuvajtu.
Lokalno stanovništvo džamiju naziva Al-Masđid Al-Kabir. Prostire se na 46.000 kvadratnih metara, a sama građevina na 20.000 kvadrata. Osma je najveća džamija u svetu. Međunarodno poznata po svojoj islamskoj arhitekturi, predstavlja jedno od najpoznatijih odredišta u Kuvajtu. Građena je između 1979. i 1986, a koštala je 14 miliona kuvajtskih dinara (preko 46 miliona dolara po današnjem cenama).
Smeštena preko puta kuvajtske Berze i kraljevske Al Seif palate, džamija bež boje ne deluje savršeno spolja koliko je takva iznutra. Pre ulaska u glavnu molitvenu salu posetioci se izuvaju. Dame su već stavile marame i obukle abaje, široku odeću.
Vodiči, visokoobrazovani mladi sveštenici su ohrabrivali fotografisanje. Za razgledanje je bilo potrebno do dva sata, a, nažalost, imali smo samo 40-ak minuta.
Glavna sala je u središtu građevine, široka i dugačka po 70 metara, ima četiri moćna stuba obložena plavim pločicama i 21 masivna vrata od tikovine. Prirodno svetlo prodire kroz 144 elegantna prozora, a pripomažu četiri raskošna lustera, svaki je težak kao automobil. Vise sa kupole visoke 43, a široke 26 metara koja je ukrašena sa Asma al-Husna, 99 imena Boga, proklamovanih u Kuranu. Ispisao ih je i dizajnirao Hamid Haddad, jedan od najpoznatijih kaligrafa Bliskog istoka.
Glavnu salu koriste isključivo muškarci, najviše do 10.000. Odvojena sala za žene je na uzdignutom nivou za oko 1.000 vernica.
U džamiji je i prostrana biblioteka sa referentnim islamskim knjigama i dokumentima. Minaret na severozapadnom uglu džamije podseća na andaluzijski stil.
Iz glavne sale se ulazi u salon za uvažen goste u koji vladar Države Kuvajt, emir, dolazi sa svojom pratnjom dva puta godišnje. Salon je predivno ukrašen simetričnom šarama na zidovima i plafonu. Najupečatljiviji su, međutim, čipkasti ručni gipsani radovi na plafonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
