Manastir Čokešina: Na izlet kad mu vreme nije 1

Druga trećina decembra, ali prijatan dan, znamo biće kratak, pa krećemo već oko devet put manastira Čokešina.

Razlog: da se na pravom mestu obavestimo o biljci kozlac, jednoj od bezbroj lekovitih biljaka ignorisanih od zvanične farmacije.

Auto-putem do raskrsnice za Rumu i Šabac, skrećemo ka Šapcu i obilaznicom put Loznice.

Na putu sve jasni znaci, ne može se pogrešiti.

Prolazimo kroz Majur i nikako da izađemo iz neverovatno velikog sela Slepčević.

Rešismo ga se nekako i slede „normalna“ sela i poveliki Prnjavor, u kome se odvajamo prema Čokešini.

Ne baš dobar, krpljen put, ali sedam kilometara brzo prođe.

Čokešina, tipično selo u planini, uglavnom starije kuće razbacane po prelepom (i u ovo doba) Ceru i onda bljesne veliki, izuzetno uređen, sa brižljivo negovanim dvorištem, starim i novim konakom – MANASTIR!

Crkva manastira je posebna priča, sređena „kao kutija“, sa tri postolja na kojima su ikone svetaca, obnovljeni ikonostas i kutija sa staklenim prozorom u kojoj su mini ćivoti sa moštima svetaca.

Mati Ana, po nalogu vladike Lavrentija, dolazi na čelo ovog sestrinstva sa jasnim i preteškim zadatkom da ga iz veoma zapuštenog stanja vrati vernicima i turistima.

„Kao dete često sam dolazila u manastir, ali nisam mogla ni da sanjam da će mi biti poveren ovaj tipično muški posao“, govori nam mati.

Kako se vladikina ne poriče, krenula je u obnovu i napravila čudo od 2002. godine do sada.

„Svi su mi pomogli i pomažu i danas – i crkva i država i opština, a posebno meštani“, nastavlja mati, „ali ima još mnogo posla“…

Obilje zanimljivih podataka iz istorije manastira naći ćete na internetu, a ako vas interesuje istina o lekovitoj biljci kozlac sa početka ove priče, kada i to završite sa internetom, skoknite do ovog uzbudljivog manastira i saslušajte mudru mati Anu.

Imaćete šta da čujete i vidite, što se rečima ne može opisati.

Vraćamo se u tišini, impresionirani ovim neočekivanim doživljajem.

Senke su sve duže, one su sestre noći i ovo je njihovo vreme, ali samo do 21. decembra, kada počinju da se povlače pred sve dužim danom do 21. juna i onda opet u Čokešinu na duži boravak u ovom uzbudljivom manastiru.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Manastir Čokešina: Na izlet kad mu vreme nije”

  1. Леп чланак за пропагирање домаћег туризма, али чуди ме да у њему нема ни речи о херојској бици на Чокешини за време 1. српског устанка, у којој су погинули Димитрије и Глигорије Недић, Дамњан Кутишанац и Панто Дамњановић а прелепу песму о томе спевао слепи Филип Вишњић. Да ли је то у Данасу забрањено помињати српску историју јер би то било националистички?

    • Mene čudi da nije pomenuto da legenda kaže da je manastir zadužbina Miloša Obilića, koliko samo to govori o dragocenosti manastira ili bar nekoliko reči o majka Ani, jednoj znamenitoj i neverovatnoj ženi, te najvećoj posebnosti manastira Čokešina koji čuva jedinstvenu ikonu Bogorodice. Sve bi to trebali da pročitamo u ovome članku a ne da „guglamo“

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.