Nova prepreka na putu čoveka prema Mesecu: Šta tačno vreba u mračnim kraterima?

Nova studija predstavljena na 56. Konferenciji o lunarnoj i planetarnoj nauci, održanoj u američkoj državi Teksas, istražuje da li mikrobi mogu da prežive u oblastima koje su trajno zasenčene Mesecom (TZR). Naučnici iz Sjedinjenih Država i Kanade ispitivali su tamne kratere na polovima Meseca, koji nikada ne primaju sunčevu svetlost zbog blagog nagiba Mesečeve ose, piše zimo.dnevnik.hr.

Mesec ima oblasti večne tame

Dr Džon Murs, vanredni profesor na kanadskom univerzitetu Jork i glavni autor studije, objasnio je motivaciju istraživanja.

„Pre nekoliko godina, 2019. godine, učestvovao sam u studiji koja se bavila potencijalom Meseca da sačuva mikrobnu kontaminaciju na svemirskim letelicama, koju je vodio dr Endru Šuerger sa Univerziteta Florida. U to vreme nismo razmatrali TZR zbog složenosti modeliranja okruženja ultraljubičastog zračenja tamo„, rekao je on za portal Universe Today.

Međutim, njegov bivši učenik dr Džejkob Kluz sa američkog Univerziteta Merilend, kasnije je razvio napredni model osvetljenja, omogućavajući naučnicima da ponovo procene preživljavanje mikroba u TZR-u.

Tim je simulirao uslove u kraterima Šeklton i Faustini, dve TZR zone namenjene NASA-inim misijama Artemis. Za razliku od Zemlje, gde aksijalni nagib stvara godišnja doba, Mesečev nagib od 1,5 stepeni drži neke kratere u mraku milijardama godina. Ova hladna okruženja mogu sačuvati mikrobe štiteći ih od ultraljubičastog zračenja i toplote.

U svemiru, mikrobe obično ubijaju visoka toplota i ultraljubičasto zračenje. Međutim, TZR-ovi su veoma hladni i veoma tamni i, kao rezultat, jedno su od najzaštićenijih okruženja u Sunčevom sistemu za tipove mikroba koji su tipično prisutni na svemirskim letelicama, ističe Murs. Dok mikrobi u TZR-ima ne mogu da metabolišu ili rastu, njihove spore mogu ostati održive decenijama, a organski molekuli mogu opstati još duže.

Kontaminacija sa Zemlje nije jednaka nuli

Pošto se astronauti Artemis spremaju da slete u TZR zone, kontaminacija postaje zabrinjavajuća mogućnost. NASA-ina kancelarija za planetarnu zaštitu osigurava sterilizaciju svemirskih letelica, ali istraživači ljudi donose dodatne rizike.

Iako možemo prilično dobro da očistimo robotske svemirske letelice, teže je dekontaminirati opremu i svemirska odela koja se koriste u istraživanju ljudi, kaže Murs.

Autori studije su takođe istraživali kako su mikrobi mogli da dođu do ovih zona na Mesecu. Dok su neki možda stigli na Mesec putem udara asteroida i meteorita, drugi su možda bili nošeni svemirskim brodovima iz prošlosti.

Šansa da zemaljska mikrobna kontaminacija već postoji u TZR je mala, ali nije nula, rekao je Murs.

Kako misija Artemis bude napredovala, naučnici će utvrditi da li mikrobi postoje u zasenčenim kraterima Meseca, otvarajući nove uvide u lunarnu evoluciju.