Muzej starih majstora

Izloženo je sedam njegovih velikih platna i više manjih, ali isto tako lepih i vrednih pažnje. Pored Rubensa od velikana flamanske škole tu je i Hijeronimus van Aken, poznatiji kao Žerom Boš (1450-1516). Ne treba zaobići ni salu posvećenu Brigel Starijem (1527-1569), koji je uz Rubensa, Žeroma Boša i Van Ajka, jedan od četiri stuba flamanske škole.

Tu su slike i Brigela Mlađeg (1564-1638), sina Brigela Starijeg, koji je pored slika požara zbog kojih je dobio nadimak Pakao, kopirao u početku karijere slike svog oca kako bi „zadovoljio brojne zahteve kolekcionara“, a i svoje potrebe. Međutim, zahvaljujući nekim njegovim kopijama sačuvano je, na neki način, nekoliko nestalih originala. U muzeju možemo da poredimo nekoliko originala oca i odgovarajuće kopije sina, na primer „Popis u Vitlejemu“. Običan posetilac, zaista teško može da uoči ikakvu razliku između originala i kopije.

Ipak meni ostaje poseta muzeju upamćena po drugim slikama. Pre svega po platnu, „Venera jaše satira“, Dirk d’Kva Van Ravenstejna, koji je živeo i radio u Pragu (1589-1599. i 1602-1608) kao dvorski slikar Ratisbona II. Mnoge njegove slike su svrstane u „napeti erotizam“. Po odlasku iz Praga gubi mu se svaki trag. Možda je zamenio satira i odneo Veneru na neko skrovito mesto? Ili je slikar samo jedan od anđelčića koji na slici imitiraju satira?

Posle razgledanja platna, najvećim delom posvećenih religioznim temama, portreta zamišljenih uglednih zvaničnika i ozbiljnih trgovaca, obradujem se kada vidim da su se ljudi uvek i pomalo šegačili „za svoju dušu“, pa bili i dvorski slikari, ili baš zato. Treba se proveseliti u životu, koji postaje još lepši uz smeh i radost. Sprdajući se, naročito sa ozbiljnim stvarima, svakodnevnica postaje neuporediva vedrija. Ipak, rekao bih da uprava muzeja i kustosi ne dele moje mišljenje, jer su dela van Ravenstejna skrajnuli u prolaz, pa ih možete mimoići.

U tu grupu „neozbiljnih“ dela spadaju i platna Jakob Žordansa (Jacob Jordaens) (1953-1678) iz Anvera. Ne mogu da zaboravim platno, „Kralj pije“, na kome kralj zaista pije, reklo bi se već neko duže vreme i ne samo on već i njegova svita, a bogme ima i baš pijanih. Ostajem predugo i pred njegovim platnom „Starac i Suzana“ gde deka pohotljivo gleda, ali i strasno pipka mlađanu, skoro golu, Suzanu.

U predvorju muzeja je i platno izuzetno velikog formata Gustava Wappersa (1803-1874) koje je uradio 1835. po narudžbini tek uspostavljene belgijske države. Platno ovekovečuje događaje iz septembra 1830, pobunu belgijskih provincija, koje su na Bečkom kongresu 1815, na kome je prekrajana Evropa nakon poraza Napoleona, pripale Holandiji. U centru platna je osoba koja čita Proklamaciju građanima Brisela tek uspostavljane revolucionarne vlasti o formiranju nove države – Belgije.