Foto: Radenko Topalović„Današnja proslava, sem toga što je sećanje na velika dela skorašnje prošlosti, ima još i značaj gajenja tradicije“, prva je rečenica u listu Vreme od 24. oktobra 1922. godine.
„Ovaj njen značaj možda je veći i važniji od prvoga jer on treba da idealizuje prošlost i da njenu kristalisanu veličinu stavi kao primer pokolenjima koja dolaze“, nastavlja se dalje i u niti od sto godina ostavlja nam breme koje se ostvaruje. Zaista, pisac iz toga vremena danas bi video idealizovanje prošlosti koju su nam ostavili, ali ne bi video mnogo od sećanja na kumanovske junake, pitanje je da li iko ovde zna za njih.
Komentariše pisac Vremena razliku između malih i velikih naroda. Ali ne veličinu u stanovništvu ili teritoriji, već veličinu u dalekosežnosti istorije. Zato kaže da su mali narodi oni koji nisu bogati istorijom i da oni nemaju ništa osim nekih sitnih svakodnevnih potreba i da im se život svodi upravo na zadovoljavanje istih, dok veliki narodi (kao mi što bi rekao pisac) ostavljamo čovečanstvu ono što je „najsvetije u životu“.
„Narodi velikih prošlosti imaju i u časovima najvećih iskušenja utehe i zračak nade u dalju budućnost koju crpe baš iz velikih dela prošlosti“, napisano je.
Kaže pisac da je kroz kosovski mit svaki Srbin ispunjen osećajem veličine i nadom u budućnost. Piše on da je Kumanovo simbol snage i požrtvovanja za savladavanje budućih prepreka. Ali ne hvali isključivo pisac nas. Zapaža on i naše neznanje i siromaštvo. Govori o tome kako ne umemo kuću da uredimo, da udobno živimo, kritikuje on i lošu higijenu i roditelje kojoj deca umiru zbog nemara.
No, posle kritika i motivacionih poruka Srblju, piše u Vremenu da se Kumanovo kiti pred dolazak naše delegacije. Na vrlo rodoljubiv način, slovenskom osećajnošću ispunjen, upućen je poziv građanima Kumanova da prisustvuju danu desetogodišnjice bitke kao i to da će se neki momenti same bitke izvoditi, reklo bi se, u vidu performansa.
Značaj same Kumanovske bitke, Kosovskog boja, i svih ratova pre i posle ostale su kao breme, ali ne u dobrom smislu, da volimo svoje slovensko poreklo i da se branimo, već nam je krst na leđima ostao u vidu mržnje svih drugih, netrpeljivosti, izvrtanjem istorije i izmišljanjem događaja u svrhu manipulacije… Nismo ispunili ono napisano „da nam bude simbol snage i požrtvovanosti“, no smo osramotili i sebe i svoju istoriju.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
