Foto: Pixabay

Džastin Šmit je radio na Institutu Southwest Biological (SBSC) i proučavao je hemijske odbrambene mehanizme mrava, pčela i osa. Bio je to bolan posao – tokom njegovog istraživačkog veka „bocnulo“ ga je oko 150 različitih vrsta insekata.

Kako se u svemu tome ne bi pogubio, Šmit je šezdesetih godina prošlog veka počeo da kategorizuje različite ubode, u zavisnosti od toga koliko su bili bolni. Beležio je nročito koliko je neki ubod intenzivan i koliko traje. Dodatno je opisivao i osećaj bola – na specifičan način i s mnogo humora.

Za taj požrtvovani rad 2015. je dobio Ig-Nobelovu nagradu, koju se dodeljuje za naučne radove komične prirode – ponekad se za tu nagradu kaže i da je „anti-Nobelova nagrada“.

Nivo bola 1

Bol nakon uboda nekog insekta iz te kategorije prođe već u roku od pet minuta i nije preterano intenzivna. U toj kategoriji su recimo ubodi pčela. „On je lagan, ovlašan, gotovo voćni. Kao kad plamičak sprži jednu jedinu dlaku na ruci“, opisuje Šmit.

Nivo bola 2

Sada stvari počinju da budu neugodne. Ubod iz te kategorije nas boli u proseku pet do deset minuta. U toj kategoriji je i naša osa sa početka teksta. Njen ubod je, prema Šmitu „sočan, srčan i vreo“.

Nivo bola 3

Od nivoa 3 ubodi stvarno, ali stvarno bole. I to traje i do pola sata. „Grozno prži, nemilosrdno. Kao kad bi neko posekotinu polio čašom punom solne kiseline“ – to je Šmitov komentar na ubod ose.

Nivo bola 4

To su zaista brutalni bolovi koji parališu. Jedan od članova tog kluba je pepsis formora, vrsta osa koja lovi tarantule. Njen je ubod „jak, blještav, strašno električan“.

Sasvim je druga priča mrav-metak. On je kralj svih bolova. Njegov ubod proganja žrtvu i do 24 sata. To je „čist, intenzivan, blistavi bol. Kao da trčite preko usijanog uglja i pritom u petama teima sedam centimetara dugačak, zarđao ekser.“ Zašto se zove mrav-metak? Pa očigledno je da bol koji on izaziva podseća na ranu od metka…

Tekst preuzet sa DW.